Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 27

Ok!
Broj 33

Kuhinja Aleksandra Miloševića

Operacija na trpezarijskom stolu

Vrhunski hirurg, urolog koji s timom stručnjaka rešava sve seksualne probleme svojih pacijenata, posle višegodišnjih istraživanja došao je do formule za savršen afrodizijak, ali i do saznanja da je za pravog muškarca, osim seksi zalogaja, važno i koliki mu je nivo testosterona

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Urolog i seksolog Aleksandar Milošević, načelnik odeljenja za urologiju KBC Zvezdara, docent na katedri za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i član predsedništva seksolo ške sekcije Srbije, doktor je koji čini čuda. Iz njegove ordinacije pacijenti izlaze podmlađeni, a neki od njih promenjenog pola. Baveći se ovim poslom došao je do zaključka da seksualne probleme često izaziva pogrešna ishrana, pa zato svima savetuje da je koriguju. Mnogi se osećaju bolje već posle razgovora s njim.
Ipak, Aleksandar priznaje da on sam nije uzoran kad je reč o ishrani. Povremeno ne može da odoli fast fudu, a tri lagana obroka dnevno obično sažme u jedan obilan. Radi na tome da iskoreni loše navike. Od oca je nasledio ljubav prema sportu i medicini.
- Odmalena sam se bavio veslanjem, plivanjem i auto-trkama. U plivanju sam svojevremeno osvojio drugo mesto na državnom takmičenju, a u automobilizmu sam bio prvak zemlje u vreme kad se snimao film Nacionalna klasa, i tada sam vozio fiću. Roditelji su brinuli o mojoj ishrani i vodili računa o tome da imam dovoljno energije za sve te poduhvate. Pred takmičenje bih obično pojeo jaje ili biftek. Takav obrok je, po mom mišljenju, idealan jer daje snagu, a ne opterećuje želudac. I sada mu je život buran kao dok je bio tinejdžer.
- Pre podne radim u državnoj, a posle podne u privatnoj bolnici. Kad sam bio mlad lekar, bilo mi je previ še naporno što sam dva puta nedeljno radio u dve smene, a sada to mogu svaki dan. To je stvar kondicije. Kad odem na odmor, već posle sedam dana postajem nervozan - nedostaje mi posao.
Dok je bio student, medicina mu je ubijala apetit.
- Odabrao sam tu profesiju pre svega zato što su mi otac i deda bili lekari. Prvi stres sam doživeo nakon vežbi iz anatomije. Otac je kupio dimljenu šunku i kad sam je ugledao u frižideru, onesvestio sam se pošto me je taj komad mesa neodoljivo podsetio na ono što sam tog dana video na operacionom stolu. Kad sam na kraju studija došao do predmeta koji se zove sudska medicina, uživao sam. Išao sam čak i na dodatnu nastavu.
A kad je počeo da radi, nije mogao da jede pre ili posle operacije.
- Jedan od mojih prvih poslova bila je transplantacija bubrega, i to je bilo prilično traumatično iskustvo. Sad uživam u svom poslu, nezadovoljan sam jedino kad nešto pođe naopako. Hirurgija je po mom mišljenju definitivno kraljica medicine i ponosan sam na

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.