Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 27
Ok!
Broj 33
Ekskluzivno: Dijana Konatar i Boško Janković
Dnevnik ispunjenih želja
Čarobnjak u kopačkama, nova zvezda italijanskog Palerma i njegova izabranica, dvadesettrogodišnja lepotica rođena u Cirihu, svoju vezu krunisaće spektakularnim venčanjem u Beogradu, uvereni da će vrhunac životne sreće doživeti uz brojno potomstvo
Piše: Boris Jakić
Photo: Nebojša Babić
Dok završavaju poslednje pripreme za venčanje petnaestog jula, Boško Janković, evropska fudbalska zvezda u najavi, i njegova izabranica Dijana Konatar, divna plavuša zagonetnog osmeha, ne mogu sakriti uzbuđenje zbog velikog događaja kome se približavaju. Na istom koloseku, na gotovo identičan način, zamišljaju budućnost. Razlike su zanemarljive. Novi fudbaler italijanskog Palerma želi troje, a dugonoga lepotica iz Ciriha dvoje dece. S obzirom na dosadašnja iskustva, lako će usaglasiti stavove i po pitanju veličine porodice. Iako imaju malo godina, oboje su tek prevalili dvadeset treću, trezveno svoje snove projektuju u realnost, ne zaboravljajući ni na trenutak činjenicu da uživaju u jedinstvenoj ljubavnoj bajci.
- Venčaćemo se u crkvi Car Konstantin i carica Milica na Voždovcu, dve tramvajske stanice udaljenoj od kuće u kojoj sam odrastao. Svadba neće biti velika, s obzirom na to da imamo brojne familije. Dve stotine gostiju će prisustvovati venčanju i slavlju. Moji drugari iz Crvene zvezde, izuzev Dušana Baste, neće biti u mogućnosti da dođu, pošto dan ranije, četrnaestog jula, odlaze na završne pripreme. Kumovi su nam Đorđe Grubor, moj prijatelj iz detinjstva, i Dijana Petrović, najbolja drugarica moje verenice. Sve je dogovoreno i pripremljeno, ostaje samo da izgovorimo sudbonosno da. Uskoro odlazimo na more. Treba nam malo odmora i da, makar nakratko, pobegnemo od gužve - kaže Boško Janković, po oceni stručnjaka jedan od najboljih svetskih igrača do dvadeset tri godine.
Iako su fudbaleri predmet interesovanja mnogih devojaka, Dijana nije imala pojma da je pred Boškom blistava sportska budućnost. Kad joj je prišao u jednom beogradskom noćnom klubu, za nju je bio samo još jedan od mladića koji su pokušavali da uđu u njen život.
- Upoznali smo se prvog januara 2005, na reprizi novogodišnjeg dočeka. Bio je ljubazan, ali ne i napadan. Nije mi postavljao hiljadu pitanja, bio je uzdržan i veoma uviđavan. Takvim nastupom me je zaintrigirao, nisam znala da li mu se sviđam. Dala sam mu broj telefona, iako sam se sutradan vraćala u Cirih, grad u kome sam rođena. Videli smo se još jednom pre mog odlaska. Nisam znala da je fudbaler. U to vreme nije igrao u prvom timu Crvene zvezde, a i da jeste, ne bih znala, jer me fudbaleri, kao i većinu devojaka u Švajcarskoj, nisu zanimali. Bio mi je simpatičan, mada ni na sekund nisam pomislila da je on čovek mog života. Sve se desilo spontano, onako kako
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
