Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 27

Ok!
Broj 33

Moj dom: Danijel Bogdanović

Potkrovlje za momačke snove

Nekadašnji član dueta Mag, talentovani dvadesettrogodišnji muzičar srpsko-italijanskog porekla, živi u luksuzno opremljenoj kući s dvorištem, montažnim bazenom i ogromnim kupatilom, vredno radi i nedavno je objavio prvi solistički album, a na insistiranje majke Jadranke i oca Dragana zakoračio je u porodični biznis

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Marija Ćalić

Upotkrovlju prostrane kuće s dvorištem i montažnim bazenom, u beogradskom naselju Ledine, talentovani dvadesettrogodi šnji Danijel Bogdanović svakog dana pasionirano komponuje čvrsto verujući da će jednog dana gospodariti domaćom muzičkom scenom. Iako je nedavno promovisao prvi samostalni album Pred svitanje, član nekadašnjeg dueta Mag i dalje vredno radi i noći, uglavnom, provodi za klavirom i kompjuterom. Na putu ka uspehu najveća podrška su mu roditelji Jadranka i Dragan, koji su mu uvek ispunjavali sve želje.
Iako je stalno sve dobijao na tacni, Danijel je skroman mladić čijim venama teče srpska i italijanska krv. Njegova baka po majci je Italijanka. Amelija je pre mnogo godina u Puli upoznala Milutina, Srbina iz Beograda. Perspektivni građevinski inženjer toliko se zaljubio da je bez razmišljanja pristao na život u primorskom gradiću, a ona je zbog ljubavi zaboravila da se vrati u Trst, gde su njeni roditelji imali kuću koju su mnoge holivudske ekipe iznajmljivale za snimanje filmova. Amelija i Milutin i danas tamo žive, željno iščekujući da im iz Beograda dođu kćerka Jadranka i unuk Danijel.
- Slična romansa se dogodila i mojim roditeljima. Tata je služio vojsku u Puli. Imao je dvadeset tri godine, a mama dvadeset. Sve dok njega nije upoznala, osećala je odbojnost prema vojnicima, jer je grad u to vreme bio preplavljen uniformisanim osobama, ali tada je tati ostalo još samo nedelju dana do povratka u Beograd. Nikada nisam ukapirao tu njihovu priču. Jednostavno, nisam tip koji veruje u ljubav na prvi pogled, a još manje da neko, posle tako kratkog vremena, može da odluči s kim će provesti život. I danas o tome govore sa toliko emocija da mi sve deluje nestvarno. Od njihove odluke do venčanja prošlo je godinu dana. Mama je završila višu školu u Puli i upisala Ekonomski fakultet u Beogradu. Onda je dobila mene i život joj je krenuo sasvim drugim tokom.
Danijel je odrastao u blokovima. Uvek je imao veliko društvo, a ekipu je činilo najmanje tridesetoro klinaca.
- Iako sam jedinac, nikada nisam bio usamljen. U istom ulazu je stanovao i moj brat od tetke, pa mi nijednog trenutka nije bilo dosadno. U trećem razredu osnovne preselili smo se na Bežanijsku kosu. Kraj je bio malo lepši, našao sam nove drugove, ali sam nastavio da odlazim u blokove. Nisam želeo da menjam školu. Roditelji su me svakog dana vozili tamo i nazad, što

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.