Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 27

Ok!
Broj 32

Kuhinja Dušana i Vuka Jovanovića

Note otvaraju apetit

Direktor Muzičke produkcije Radio Televizije Srbije i njegov sin, mladi talentovani pijanista, veliki su gurmani zavisni od delikatesa, nikad ne sviraju punog stomaka, ali svečana večera posle koncerta i zajednički nedeljni ručak obredi su koji se nikako ne propuštaju

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Za Dušana Jovanovića i njegovog sina Vuka dobar rižoto s plodovima mora ravan je Betovenovoj simfoniji. Njihove zajedničke strasti su muzika i hrana, i spremni su sve da žrtvuju zarad ova dva zadovoljstva. Život muzičara je često naporan, a instrumenti su ponekad pre oruđe za mučenje nego za uživanje, pa ipak, klavir i oboa su njihovi doživotni saputnici.
Vuk je u pravom smislu reči Dušanov naslednik. Karakterno i fizički neodoljivo podseća na oca. Ima samo petnaest godina, a već je dobio nekoliko važnih priznanja među kojima su prva nagrada na republičkom takmičenju učenika muzičkih škola, druga nagrada na takmičenju Isidor Bajić, a osvojio je i prvo mesto na takmičenju mladih pijanista N. Rubinstein u Parizu. Kao i Dušanu, najveća nagrada posle vežbanja za njega je ukusan obrok. Izgleda da su umetnici naročito skloni hedonizmu.
- Uživam u hrani i to se na meni vidi jer se stalno borim protiv viška kilograma. Za mene je obed uvek bio praznik, ali u poslednje vreme sam postao zavistan od delikatesa. Ranije mi je bio važan kvantitet, a sada sam počeo da brinem i o kvalitetu - kaže Dušan.
Prvo jelo je skuvao kao student, dok se školovao u Kelnu.
- Tamo sam u početku jeo isključivo u studentskim menzama i ponekad kupovao brzu hranu. Obroke sam delio na skupe, od tri marke, i jeftine, od jedne i po. Nezvaničan naziv za ovu drugu kategoriju bio je pseća hrana zbog prilično odbojnog ukusa. Ubrzo mi je takav način ishrane preseo i odlučio sam da sam sebi pripremam obroke. Shvatio sam i koliko je lepo hraniti se zdravo. Nevolja me je naterala da vežem kecelju oko struka. Sa osamnaest godina sam naučio kako da pravim različite vrste rižota, valjda mi je to omiljeno jelo baš zato što me prati čitavog života. Volim ga u svim varijantama, s povrćem, pečurkama ili morskim plodovima. Verujem da će i Vuk studirati na muzičkoj akademiji u Kelnu, jer je po mom mišljenju to svakako jedna od najboljih škola za pijaniste. Nadam se da će, kao što sam ja u Nemačku nosio recepte svojih roditelja i on, poučen mojim iskustvom, učiniti isto i naučiti da kuva. Čini mi se da ide mojim stopama, jedino što, na sreću, nema problema s viškom kilograma iako je uvek raspoložen za jelo.
Odabrao je najneobičnije moguće mesto na svetu da savlada pripremu domaćih specijaliteta.
- Srpska kuvana jela sam naučio da spremam u Njujorku, kad sam bio u poseti jednom prijatelju. Posle toga sam duže vreme jeo isključivo variva od

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.