Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 26

Ok!
Broj 32

Moje putovanje

Pulja

Dragiša Ivelja, direktor produkcijske kuće Di Draiv, proveo je tri dana u regiji na samoj štikli italijanske čizme kao gost slavnog pevača Al Bana, u njegovom seocetu gde domaćin gaji lozu i masline lečeći rane posle razvoda od Romine Pauer, usput je posetio i Brindizi, luku koja je u jednom trenutku istorije bila Musolinijeva prestonica

Do Brindizija smo došli brodom. Moja ekipa i ja smo iz grčke luke Igumenica krenuli trajektom do Krfa, gde smo se ukrcali na brod do Brindizija. Dosad sam imao prilike da obilazim razne italijanske regije, tako da sam se uverio kako predrasude o nerazvijenom jugu nisu bez osnova. Ipak, pri samom iskrcavanju bio sam iznenađen lepim lučkim gradom koji, uprkos očuvanim starinama, izgleda vrlo moderno. Brindizi ima devedeset šest hiljada stanovnika, centar je nautičke industrije i najveći proizvođač električne energije u Italiji. Kao što etimologija imena ovog grada nagoveštava, luka Brindizi je u obliku glave jelena. Osnovali su ga Iliri, u vreme Rimskog carstva bio je veliki centar pomorske trgovine, a u doba Musolinijeve vladavine privremena italijanska prestonica. Impozantna katedrala svetog Lorenca, koja prkosi vremenu, čist Mediteran u vazduhu, osećaju i u atmosferi, sasvim su dovoljan razlog da posetite ovo mesto koje turistička groznica još uvek nije uzdrmala.
Feudalno nasleđe Pulja je italijanska regija koja izlazi na Jadransko i Jonsko more, Tarantski zaliv i Otrantska vrata. U četvrtom veku pre nove ere Rimljani su osvojili ovu teritoriju koja 1861. postaje deo ujedinjene Italije. Feudalni sistem je dugo opstao u seoskim sredinama, sve do dvadesetog veka, a posledice se osećaju i danas. Pulja je uglavnom ravničarski kraj. Uzgajaju se agrumi, grožđe, duvan i masline. Riba se lovi pretežno u Tarantskom zalivu. Nedostatak vode je veliki problem, pa se ona doprema akvaduktima iz Kampanje.
Kult porodice Nekrunisani kralj Pulje je, bez ikakve sumnje, Al Bano Karizi. Dočekao me je u Ćelinu San Marku, mestašcu koje broji svega šest hiljada i osam stotina stanovnika. Gradić nema bitnu istorijsku pozadinu, ali svaki posetilac će u njemu doživeti duh italijanskog juga: kamene građevine, svetle, suncem obasjane ulice, ljubazni meštani, pomalo bučni, nasmejani i vedri, karakterističnog akcenta. Ovde se posebno neguje kult porodice, ručak je glavni obrok i svetinja. Ljudi tu ne odbacuju tradiciju, niti je samo poštuju, već je žive.
Život s prirodom Al Bano, nekadašnji pobednik festivala u San Remu, sopstveno selo počeo je da pravi i osmišljava sedamdesetih godina prošlog veka. Nalazi se nadomak Ćelino San Marka, smešteno je između Al Banovih maslinjaka i vinograda. U sklopu sela nalazi se njegova vila od hiljadu kvadrata, nekoliko restorana, prodavnice, enoteka, muzički studio, vinarija... Odmah pada u oči uspešno uklapanje njegovog

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.