Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 26

Ok!
Broj 32

Kuhinja Ivane i Ivice Ilieva

Poljubac sa ukusom belog luka

Poznati fudbaler italijanske Mesine, sa suprugom i četrnaestomesečnim sinom Leonom uživa u obrocima od po četiri sata, kojima dominiraju sicilijanski specijaliteti i snažna vina, posle kojih život izgleda mnogo sadržajnije

Piše: Boris Jakić
Photo: Branko Pantelić

Za malu i složnu porodicu Iliev obroci su gozbe na kojima se ne štedi ni vreme, ni strast. Kao nepokolebljivi hedonisti koji ništa ne prepuštaju slučaju, od izbora svežih i kvalitetnih namirnica do dekoracije u velikim tanjirima, fudbaler Mesine Ivica Iliev i njegova supruga Ivana uživaju u svakom trenutku provedenom za stolom, spremni da do poslednjeg daha testiraju kulinarsko nasleđe starih Latina. U gastronomskim pustolovinama često ih prati četrnaestomesečni sin Leon. Iako ima samo četiri zubića, njima može da samelje sve što prođe mamine i tatine testove kvaliteta. Otkad je pre tri godine sa suprugom otišao u Mesinu, živopisni mediteranski grad sa dve stotine pedeset hiljada stanovnika, nekadašnja zvezda Partizana, uprkos brojnim lekcijama koje je savladao o životu, istoriji i gastronomskoj kulturi Sicilije, nije naučio da kuva.
- Osim kafe, ništa ne znam da skuvam. Za nju sam majstor. Ali, kad se probudim pre supruge, ipak spremam doručak. Od mene se ne zahteva nikakva veština: otvorim pakovanje kroasana, teglu nutele i pripremim kafu ili kapućino, u zavisnosti šta odlučimo da pijemo tog jutra. Leon ima funkciju budilnika. Kao velika maza, spava između nas u krevetu. Ujutro se, najčešće, prvi probudi i onda kreće da nas drmusa i mazi.
Boravak u Italiji porodica Iliev, osim za sticanje fudbalske slave, iskoristila je za upoznavanje sicilijanske kulture, u kojoj posebno mesto zauzima tradicija u ishrani.
- Naučili smo da uživamo u hrani. Italijani, a posebno Sicilijanci, od svakog obroka prave male svetkovine. Tako ih i zovu. Posebno u gradovima na moru, često se prave feste, večere koje traju po nekoliko sati - otkriva Ivana. Postalo nam je prirodno da u jelu uživamo dugo, da se konzumacija hrane ne svede samo na potrebu organizma za unosom hranljivih materija. Prilikom čestih odlazaka na večere, u restoranima se zadržimo bar tri sata. Uživamo u svemu. Prvo naručimo predjelo, obično je to pasta ili rižoto, onda prelazimo na glavno jelo, ribu, školjke ili crvena mesa, i na kraju obavezni desert. Kad je u pitanju jelo, Italijani ne žure, sve rade natenane, ništa ne prepuštaju slučaju.
Kompletan obrok je nezamisliv bez kvalitetnih vina. U zavisnosti od raspoloženja i vrste hrane, čaša belog ili crnog vina samo pojačava doživljaj. Krv nije voda, tvrdili su Latini, a Sicilijanci su ovu izreku prilagodili svojim navikama u krv nije vino.
- Sicilijanska su fantastična. Naučili smo da svaki obrok začinimo božjim nektarom. Osim što pruža veliko

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.