Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 26

Ok!
Broj 32

Moj orman: Filip Maksimović

Najveći kapital visi na vešalici

Stilista, autor TV emisije Draga mama, bogatstvo drži zarobljeno u plakarima i ne razmišlja o tome kako bi mu život izgledao da nije kupio sve majice, marame, torbe i naočare koje je poželeo, jer veruje kako ništa ne može da zameni sreću koju mu pričinjavaju fetiši s firmiranim etiketama

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marko Krunić

Ako bi Filipa Maksimovića trebalo ukratko opisati, najpre bi se moralo reći da je klasična modna žrtva. Njegova glavna preokupacija je garderoba, šoping ga dovodi u stanje delirijuma i u stanju je da na modni detalj koji ugleda u izlogu potpuno neplanirano potroši sav novac koji mu je preostao. Torbe, naočare i ešarpe mogu toliko da ga izlude da više nije sposoban da prosuđuje racionalno, jedino zna kako mora da ih ima. A kupuje svuda: na aerodromima, pijacama, u second hand buticima i ekskluzivnim radnjama, u Beogradu i inostranstvu. Čak i u najmanjem mestu na svetu pronađe neki komad kome ne može da odoli, pa i ako negde doputuje samo na dan, obavezno nađe vremena za šoping.
- Poslednju kupovinu sam obavio u San Tropeu gde sam bio na poslovnom putovanju. Potrošio sam ušteđevinu koju sam dugo i marljivo skupljao. To malo ribarsko mesto je prepuno radnji i u jednoj sam našao maramu Sonia Rykiel na kojoj su oslikani svi moji omiljeni likovi: slon, foka, balerina, klovn, tigar, konj i cirkusantkinja. Kad sam bio mali, želeo sam da radim u cirkusu, a sad sam protivnik takve zabave jer mi je žao životinja. Ipak, pošto se u to vreme održavao festival cirkusa u Monte Karlu, posetio sam jedan. Nabavio sam i naočare moje omiljene firme Bottega Veneta kao i Chanel torbu od kroko kože.

Minut za šoping
Kad ima dovoljno para u novčaniku, ne pita za cenu.
- Nedavno sam na aerodromu u Frankfurtu imao nezaboravno iskustvo s naočarima koje nisam uspeo da dobijem po tax free ceni. Imao sam samo deset minuta do poletanja aviona, a trebalo mi je petnaest da bih prošao jeftinije, međutim bio sam u delirijumu i ništa me nije moglo zaustaviti.
Stil odevanja je gradio godinama postepeno puneći ormane.
- Ne mogu čak ni da kažem kako imam određeni stil, oblačim se raznoliko. Najviše nosim braon, zelenu i zlatnu. Crnu najmanje volim, dopada mi se jedino ako je oplemenjena detaljima u boji. Pliš i saten su mi omiljeni materijali, sintetiku ne podnosim.
Sa svakog komada odeće skida spoljašnje i unutra šnje etikete zato što ga žuljaju, ali i što ne želi da reklamira nijedan brend.
- Zbog toga sva odeća koju imam izgleda kao da je šivena specijalno za mene, a zapravo i volim isključivo konfekciju iz prodavnice. Skoro sam počeo da kupujem po dve iste stvari, a nekada sam verovao kako to nikad neću raditi. Pošto se ne dešava često da u radnji

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.