Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 26
Ok!
Broj 32
Kuhinja Nataša Radojčić
Grešni ćevapi
Poznata književnica koja živi u Njujorku, autorka hit romana Povratak kući i Ti ovde ne moraš da živiš, prešla je put od vegetarijanca do mesoždera, a posebno joj je zadovoljstvo da u rodnom Beogradu prstima jede specijalitete sa roštilja uživajući što joj se mast sliva niz bradu
Piše: Boris Jakić
Photo: Branko Pantelić
Iako je proputovala pola sveta i upoznala kulinarske navike mnogih naroda, i pri tom živi u komšiluku najboljih njujorških restorana, četrdesetjednogodi šnja američka književnica srpskog porekla Nataša Radojčić stalno mašta o roštilju. Zato čim dođe u rodni Beograd, ne obazirući se na pravila i norme, prstima jede kobasice i ćevape, uverena da prave stvari treba raditi na taj način. Za dobitnicu prestižne nagrade Grincane Kavur, koja je nedavno objavila treći roman Ti ovde ne moraš da živiš, gorko-slatku priču o devojčici prinuđenoj da brzo odraste, hrana predstavlja izvor večnog zadovoljstva. Prepušta joj se bez ustezanja, uprkos činjenici da je pre samo nekoliko godina, tokom vegetarijanskog staža, jela tek da bi zadovoljila osnovne fiziološke potrebe. U Njujorku živi bezmalo dvadeset godina, njene knjige se prevode širom sveta, ali kontakt s domovinom nikad nije prekidala.
- U Ameriku sam se selila etapno. Prvi put sam otišla 1987, a dve godine kasnije definitivno sam se nastanila u Njujorku. Tada to nije bila bog zna kako hrabra odluka, putovalo se bez viza, a iz Beograda je dva-tri puta nedeljno za Njujork leteo DC-10. Kad sam prvi put otišla, nisam imala nameru da ostanem. Sve se dogodilo spontano. Prijatelj me je pozvao da dođem na koncert Ramonesa koji su nastupali u klubu Marquee. Privučeni jeftinim stanarinama i povoljnom klimom za stvaranje, Njujork su krajem osamdesetih okupirali umetnici iz celog sveta. U mom komšiluku, u Ist Vilidžu, živeli su članovi Ramonesa, što mi je, kao klinki koja je tek završila srednju školu, bio dovoljan razlog da ostanem. U opuštenoj atmosferi lišenoj bilo kakve brige o egzistenciji, sve je delovalo lako. U baru pored zgrade u kojoj sam živela Igi Pop je svako veče igrao bilijar, a na isto mesto često je dolazio Dejvid Bouvi sa ekstravagantnim psom egzotičnog izgleda, meni nepoznate rase. Dok su umetnici uživali, velike kompanije, zbog sloma tržišta i krize berze, morale su da napuste Njujork.
Nekoliko godina kasnije revitalizacija Vol Strita doprinela je brzom oporavku. Njujork je u prvoj polovini devedesetih ponovo povratio status svetske finansijske prestonice u kojoj se multinacionalne kompanije, iz kancelarija smeštenih u oblacima iznad Menhetna, bore za svoj deo tržišta.
- Brzo sam se socijalizovala. Za Beograd me nisu vezivale snažne porodične ili ljubavne niti, pa sam odlučila da
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
