Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 26

Ok!
Broj 31

Ekskluzivno: Rajko Šerifović

Ja sam najponosniji tata na svetu

Otac pobednice Eurosonga je u Kragujevcu sam proslavio veličanstveni trijumf svoje mezimice, svestan da mu nije zamerila što više ne živi s njenom majkom ericom, i čeka da ona posle velike evropske turneje napravi solistički koncert u rodnom gradu

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Branko Pantelić i privatni album

Većina Kragujevčana je prošle subote podesila mobilni telefon tako da zvoni pesmom Molitva Marije Šerifović. U njenom rodnom gradu svi su ponosni: komšije, društvo iz gimnazije, profesori, konobari i konobarice, poslastičari, oni koji je poznaju i oni koji nikad s njom nisu razmenili ni reč. Najsrećniji su, ipak, otac Rajko, stric Milan i bake Lepa i Goca.
- Sa samo jedanaest godina učestvovala je na prvom takmičenju u pevanju. Bila je to manifestacija Deca pevaju hitove, i za tu priliku odabrala je temu iz filma Telohranitelj, koju izvodi Vitni Hjuston. Nije se proslavila, osvojila je šesto mesto, ali je bila toliko samouverena da je izgrdila jednog od članova žirija. Bio je to Mirko Glišić, koji joj je te večeri prišao i rekao kako je ništa nije razumeo. Na to mu je samo odbrusila: Ako je tako, onda nije trebalo da budeš u žiriju - seća se Rajko Šerifović.
Prvi solistički koncert održala je u svečanoj sali otmenog starog zdanja Prve kragujevačke gimnazije.
- Dotada se u školi slušala isključivo klasika, to je bio prvi koncert pop muzike u istoriji ove institucije - priča Rajko. - Nisam verovao da će uspeti u tako zahtevnom žanru. Bio sam ubeđen da će joj se sreća nasmešiti samo ako se opredeli za narodnjake, jer u sferi zabavne muzike nema mnogo uspešnih. Shvatio sam da je uspela tek kad sam se našao u sali beogradskog Centra Sava, popunjenoj do poslednjeg mesta. Zbunio sam se kad su mi pred ulazom tražili kartu više. Za šta?, pitao sam misleći da se istovremeno održava neka filmska premijera. Nisam verovao svojim ušima kad sam čuo odgovor.

Suze preko telefona
Rajko Šerifović nije plakao kad je saznao za njenu pobedu u Helsinkiju, pa ni kad ju je pozvao telefonom da joj čestita. Suze su mu potekle tek kad je video na televiziji kako ispred Savezne skupštine u Beogradu peva pred nekoliko desetina hiljada ljudi.
- Žao mi je što nisam prisustvovao tom svečanom dočeku u prestonici. Nisam došao jer sam znao da će tamo biti tolika gužva da neću uspeti čestito ni da porazgovaram s njom. Spreman sam sve da uradim zbog nje. Prodao bih i porodičnu kuću ako bi to bilo potrebno za njenu internacionalnu karijeru.
Iz sujeverja ni otac ni stric nisu smeli naglas da pomenu mogućnost Marijine pobede, iako su čvrsto verovali u nju. Progovorili su tek kad se sve završilo.
- Trudio sam se da veče kad se održavalo finale udesim tako da

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.