Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 25

Ok!
Broj 31

Moje putovanje

Sibiju

Dragan Nikolić, pisac drame 'Transilvanija' koja se izvodi na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, boravio je u rumunskom srednjovekovnom gradiću, ovogodišnjoj evropskoj kulturnoj prestonici, gde je u pauzama snimanja filma sedeo sa seljanima i pijuckao cujku, elegantno je zaobišao posetu zamku grofa Drakule, ali se zato oduševio ukusom čobanskog specijaliteta mamaljige

Rumunija mi je uvek bila mistična. Nikada ranije nisam tamo bio. Kada sam video konkurs za radionicu međunarodnog dokumentarnog filma u Sibiju, odmah sam se prijavio.
Kraljevska zemlja Sibiju, na mađarskom Nađiseben, prestonica je nekadašnje Kraljevske zemlje, značajan kulturni, turistički i industrijski centar, drugi po važnosti, odmah iza Bukurešta. Smešten je na desnoj obali reke Cibin, u centralnom delu Transilvanije, pokrajine koja se prostire na oko šezdeset hiljada kvadratnih kilometara, u karpatskom basenu Rumunije. Nju još nazivaju i 'Ultra Silvam', u prevodu - 'Preko šuma'. U današnjoj Transilvaniji živi oko sedam i po miliona stanovnika, najveći deo čine Rumuni, zatim Mađari, Rusini, Česi, Bugari, Srbi, Romi i Jevreji. Ovo mesto su osnovali saksonski kolonisti iz Nemačke, koji su se tu nastanili još u dvanaestom veku, pa i danas možete čuti jezik stare postojbine kojim govore njihovi potomci.
Prestonica kulture Grad Sibiju je ove godine proglašen evropskom prestonicom kulture, tako da sada rumunske vlasti, uz pomoć Evropske unije, u njega ulažu ogromne svote novca. Sve se renovira, i u vreme moje posete čitav grad je bio raskopan. Inače, put je trajao nekih dvanaest sati pošto sam išao vozom, mada Rumunija može da se pohvali dobro organizovanim i razvijenim vazdušnim saobraćajem. Imaju više od dvadeset aerodroma, naravno i u Sibiju (koji je veličine Niša).
Rode na krovovima U ovom srednjovekovnom gradiću boravio sam mesec dana, koliko je trajala radionica dokumentarnog filma, i to je zaista sjajno iskustvo. Sastao sam se s kolegama iz raznih krajeva sveta, bilo nas je šesnaestoro, i podelili smo se u četiri tima. Svako je realizovao po jedan dokumentarac. Bili smo smešteni u pansionima, u seocetu Časnadije koje je oko sedam kilometara udaljeno od centra grada. A to je mešavina pravog sela i vikend naselja i jako podseća na mesta u Vojvodini. Interesantno je da su sela prepuna roda, gotovo su na krovu svake kuće. Inače, veliki je broj sela u kojima živi i po sto hiljada stanovnika.
Pogled s Karpata Od Česnadije počinju obronci Karpata, a jedini put koji ih preseca pod pravim uglom je takozvani Čaušeskuov. Nisam u životu video put sa više krivina! Inače je dugo građen, a kada stignete do vrha, na nadmorsku visinu od dve hiljade i sto metara, pruža se fantastičan pogled. Tu dolaze brojni turisti, planinari, snouborderi, skijaši.

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.