Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 25
Ok!
Broj 31
Kuhinja Stefana Arsenijevića
Umetnost od milion kalorija
Mladi reditelj, koji je postao gurman kad je prvi put uzeo kameru u ruke, mašta o tome da dostigne uspeh i telesnu težinu velikih filmskih stvaralaca kao što je Hičkok, pa zato nikad ne preskače obroke i u slobodno vreme smišlja recepte za nova jela
Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić
Stefan Arsenijević duboko veruje da je uspeh svakog filmskog reditelja srazmeran njegovoj telesnoj težini. Pre nego što je prvi put uzeo kameru u ruke, imao je otprilike deset kilograma manje nego sada. Njegov rediteljski debi (A)Torzija nagrađen je priznanjem Zlatni medved na filmskom festivalu u Berlinu, a upravo je završio snimanje prvog dugometražnog ostvarenja Ljubav i drugi zločini. Radnja filma, u kome glavne uloge tumače Anica Dobra, Vuk Kostić i Feđa Stojanović, odvija se na Novom Beogradu gde je Stefan odrastao. Glavna zabava u detinjstvu za njega nisu bile muške igre, nego odlazak u lokalni bioskop Mesna zajednica Kozara, preko puta njegove zgrade u šezdeset prvom bloku, gde je umesto kokica i semenki, kojih tamo nije bilo da se kupi, jeo slatkiše iz obližnje samoposluge.
- Gledao sam sve što se pojavljivalo na repertoaru, i to po nekoliko puta. Stalno sam lovio drugare da idu sa mnom, i svaki dan sam u bioskop odlazio sa drugom ekipom. Bilo mi je naročito bitno da isto uzbuđenje delim sa različitim ljudima. Tamo je atmosfera do te mere bila opuštena da su leti svi bili u šortsevima i papučama. Posetioci su imali familijarne odnose sa zaposlenima, pa je bilo moguće odložiti početak filma jer neko od gledalaca kasni. Svaki izlazak je bio neizvestan, jer bi projekcija bila otkazana ukoliko bi bilo manje od pet gledalaca, pa sam se stalno mučio da obezbedim još četvoro. Uvek sam zvao sve prijatelje, a dešavalo se i da nas dvojetroje stojimo pred ulazom i molimo slučajne prolaznike da kupe kartu. To mesto sam zvao mali bioskop na kraju grada jer iza njega nije bilo bukvalno ničega osim prostranstva Panonske nizije. Jeli smo slatkiše iz samoposluge na uglu, dok kokice koje su tek početkom devedesetih postale moderne, nisu počele da se prodaju na svakom ćošku.
Nije slučajno što se Stefanova producentska kuća zove Art & Popcorn jer veruje da se i uz neke umetničke filmove mogu jesti kokice. Mada u Moviebaru, restoranu ispred bioskopske dvorane, ipak naručuje ozbiljnije stvari.
- Drugi naziv za holivudske hitove je popcorn movies i oni se obavezno gledaju uz kokice, dok je to nezamislivo za remek-dela Bergmana ili Tarkovskog. Kad bi me neko pitao da li je Ljubav i drugi zločini film za kokice ili ne, ne bih mogao da dam konkretan odgovor. Pre bih mogao da kažem kako je žvakanje i krckanje u nekim scenama dozvoljeno, a u nekim zabranjeno. Kokice su odličan test kojim mogu da ispitam da li sam kod publike uspeo da izazovem
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
