Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 25

Ok!
Broj 31

Naš dom: Isidora Bjelica i Nebojša Pajkić

Metafizički salon majstora opsene

Popularna spisateljica i njen suprug stan u potkrovlju pretvorili su u muzej pun umetničkih slika, totema, ćupova, ćilima, robota, šešira i skupocenih suvenira, i u njemu organizuju žurke posle kojih vežbaju svoje deduktivne sposobnosti otkrivajući ko je od gostiju uništio koji komad pokućstva

Piše: Ivana Stepanović
Photo:Marija Ćalić

Na žurkama i čajankama, koje kao da neprekidno traju u stanu Isidore Bjelice i Nebojše Pajkića, zajedno sede književnici, slikari, političari, rokenrol zvezde, folk pevačice, striptizete i gej aktivisti. Sa ciljem da gostima požele dobrodošlicu, ali i da ih dovedu u stanje šoka, domaćini su osmislili originalne detalje koji krase ulaz u stan. Na vratima su, umesto jedne, postavljene dve pločice s prezimenima supružnika, i to s leve i desne strane, ispred su dva mala drveta u saksijama, fenjer iz Tunisa i venac od cveća. Nedostaju samo još dve ploče sa natpisima metafizička država i politart koje će uskoro biti okačene. Kad pređu prag, posetioci se prvo suočavaju sa kamenom fontanom, berberskim ćilimom i oslikanim drvenim paravanom koji služi za odlaganje kaputa i šalova. Onda shvate da su, zapravo, ušli u mali muzej.
Umesto tepiha podove prekrivaju ćilimi iz severne Afrike, a svi lusteri i lampe kupljeni su u Tifaniju. Obožavaju bočno svetlo, jer pravi dobar štimung. Prostor je pun umetničkih predmeta i skupocenih suvenira iz svih krajeva sveta, ali su sve stvari nasumično raspoređene. Isidora i Nebojša su fetišisti i kolekcionari, vole da su okruženi lepim stvarima, ali nemaju nikakav sistem po kome ih ređaju oko sebe. Sve je pomešano: šahovske table od oniksa, Tesline lampe, kavezi bez ptica, venecijanske maske, totemi, nadrealistički kolaži, roboti i japanski zapisi za dugovečnost.
- Stan je krcat suvenirima. To nisu ukrasi za kuću, nego predmeti koji podsećaju na mesta koja smo posetili - priča Isidora. - Na pultu između kuhinje i dnevne sobe, pored šaha s figuricama egipatskih bogova stoji pehar s peskom iz Sahare. Dodirnem ga svaki put kad mi nedostaje Afrika. Moja kćerka Vila Evanđelina se zbog sličnih emocija svako veče pred spavanje pozdravlja s piramidama na slici pored kreveta. Navučeni smo na putovanja, patološki, reklo bi se. Mene već dvadeset i dva dana posle povratka iz inostranstva hvata kriza, opet bih da idem nekud. Skoro smo se vratili s puta oko sveta i doneli još nekoliko novih artefakata, među kojima su i četiri šešira za mene. To je bilo čudno iskustvo, jer smo za dvadeset pet dana prošli sva godišnja doba idući sa istoka na zapad, a zbog promena vremenskih zona desilo se da je dva dana zaredom bio isti datum. Prvi put smo bili u Japanu, ali su nam se dopale samo trešnje i

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.