Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 25

Ok!
Broj 31

Moj orman: Maja Vidaković

Šampionka VIP rasprodaja

Organizatorka manifestacije Belgrade Design Week ima besprekoran sistem za šoping, jer na vreme dobija informacije kad su rasprodaje u najpoznatijim prodavnicama Njujorka i Londona, ali joj urođena averzija prema skladu u odevanju ne dopušta da to nosi na isti način kao što rade svetske zvezde, pa se svi oko nje pitaju kako to da joj najbolje stoje baš nedopustive kombinacije

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić

Stilizovana uniforma za francusku sobaricu od tankog pliša i čipke i ružičaste gumene salonke Karima Rašida samo su neke od kultnih predmeta uredno raspoređenih u plakarima Maje Vidaković. U svakoj od prostorija u njenom stanu nalazi se najmanje jedan orman. Jedan od njih, obojen u svetloplavo, ima dva dela, za crnu i belu garderobu. U plakaru sa obućom ne može da se pronađe običan par cipela, jer ona ne može da odoli čudnovatim kreacijama. I kad pokuša da se obuče jednostavno i elegantno kao Grejs Keli, odustane i harmoniju poremeti nekim ekscentričnim detaljem.
S prijateljicama je razradila savršen sistem šopinga i razmene garderobe. Na velikom štenderu u njenoj spavaćoj sobi, kao na pokretnoj traci neprekidno se smenjuju novi komadi odeće.
- Mina koja živi u Njujorku i Ivana iz Londona izvor su mi informacija o tome gde mogu da se nabave najbolje stvari. Međusobno stalno kritikujemo i stilizujemo jedna drugu. Ivana je najnametljivija, u društvu se ponaša kao modni urednik. Uglavnom kupujem u second hand radnjama. U nekima od njih pronalazim komade za dvadesetak funti, a neki su vrlo skupi.
Njih tri otkrivaju mesta za šoping za koja uglavnom niko ne zna.
- U blizini muzeja Džona Kenedija na Kejp Kodu pronašla sam fenomenalnu radnju u kojoj se prodaju turbani, haljine, krzna i druge kreacije u stilu Džeki Onazis. Kad sam nedavno bila u Milanu na nedelji dizajna, nisam imala vremena za šoping, ali sam ipak nešto kupila. Tamo retko nabavljam grderobu, jer su sve radnje strejt i nisu po mom ukusu. Ipak, ovog puta nisam mogla da odolim da ne kupim nekoliko modela koje je za H&M dizajnirala Madona. Uzela sam jednu crno-belu svilenu košulju, naočare za sunce i crni kostim od satena koji, verovatno, nikad neću obući, jer je napravljen u stilu modela koje ona nosi na koncertima.
Sve komade odeće za koje konstatuje da ih nije obukla godinu dana, pakuje u kese i poklanja prijateljicama i rođakama. Neke od njih ništa ne kupuju same, već čekaju njene isporuke.
- Na isti način ja nasleđujem stvari od Ivane i Mine. One su impulsivni šoperi, pa uzimaju i premale brojeve ako im se neka stvar dopadne. Kupuju sve što ih u trenutku oduševi, čak i ako im ne odgovara, a ja profitiram iz njihovih grešaka. Formirale smo lanac modne ishrane u kome se ne troši previše novca

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.