Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 25

Ok!
Broj 30

Kuhinja Željka Joksimovića

Ukus samozavođenja

Popularni muzičar i šarmer, koji je trideset peti rođendan proslavio spektakularnim koncertom u Beogradskoj areni, kulinarske majstorije naučio je od mame i tate, obožava gastronomske avanture, a za drage osobe priprema prave hedonističke gozbe

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Branko Pantelić i Jelena Mandić

Njemu sve polazi za rukom. S podjednakom spretnošću komponuje, peva, svira više instrumenata, a od sopstvenog rođendana napravio je spektakl za dvadeset hiljada ljudi. Mada ga vrlo često opisuju kao ambicioznog, promućurnog i arogantnog čoveka i zavodnika u kog se zaljubljuju domaće lepotice, Željko Joksimović se ni najmanje ne trudi da promeni tu sliku o sebi, već sa smeškom kaže: Ne verujem da osoba koja se bavi nekom umetnošću može da bude baš tako loša. Neospornim talentom osvojio je publiku u mnogim okolnim zemljama, sjajno je startovao s filmskom muzikom, komponuje za televizijske serije i pozorište, a samouvereno tvrdi kako mu kreativnost ne nedostaje čak ni u kuhinji. Iako u poslednje vreme za kuvanje ima sve manje vremena, voli da spremi dobru klopu i ugosti prijatelje, ali često i za sebe samog pripremi malu kulinarsku gozbu.
Za ono što radi najveća mu je satisfakcija kad oseti da je publika prepoznala njegovu iskrenost u svakoj noti, svakom trenutku interpretacije. Još posle fantastičnog uspeha na izboru za Pesmu Evrovizije i osvojenog drugog mesta s pesmom Lane maštao je o spektakularnom beogradskom nastupu, ali kao apsolutni perfekcionista koji ne podnosi polovičnost i ništa ne prepušta slučaju, strpljivo je čekao pravi momenat i svoj trideset peti rođendan. Rođendanski koncert i žurka za dvadeset hiljada obožavalaca još jedan je savršen potez Željka Joksimovića, koji je među muzičke zvezde krenuo kao sedamnaestogodišnjak, osvojiv ši 1984. u Parizu prestižnu muzičku nagradu Prva harmonika Evrope.
Tada je još živeo u Valjevu i s drugovima išao na burek sa sirom u najbolju gradsku pekaru, koja je radila samo do jedanaest časova, jer bi se sve što su pekari spremili prodalo već pre podne. Miris sveže hrane koji se svakodnevno širio iz kuhinje nije mu golicao samo nozdrve, već i radoznalost, terajući ga da se i sam okuša u spremanju kulinarskih specijaliteta koje su mu pravili roditelji.
- I mama i tata kuvaju fantastično. Tata je više specijalista za ribu i riblju čorbu, odlično sprema roštilj na ćumuru, dok je mama neprevaziđeni majstor za kuvana jela. Gledajući ih s koliko ljubavi i strasti to rade poželeo sam da i sam savladam tu veštinu - kaže Željko.
Spisak specijaliteta koje ume da pripremi zaista je impozantan: pasulj, punjene paprike, gambori na crvenom buzaru, pastrmka, pijani šaran.
- Pastrmka uopšte nije

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.