Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 25

Ok!
Broj 30

Kuhinja Predraga Nenezića

Flert na dnu mora

Crnogorski ministar turizma svojevrsni je kolekcionar začina i nepopravljivi hedonista kada su u pitanju riblji specijaliteti i vina, a da ima kulinarskog talenta ukapirao je kada je prvi put napravio palačinke koje nije morao da podiže s poda

Piše: Vesna Čađenović
Photo: Risto Božović

Da nije otišao u Nemačku da završi srednju školu, ko zna da li bi Predrag Nenezić, crnogorski ministar turizma, savladao osnovne tajne kulinarskih veština.
- Bio sam užasno razmaženo dete jer sam kao jedinac imao povlašćen status u kući. Nikada ništa nisam skuvao, čak ni čaj, sve dok nisam otišao u Minhen. U školi koju sam pohađao bio je običaj da učenici s vremena na vreme sami sebi spreme obrok. U početku sam pravio sendviče koji nisu bili naročito ukusni, ali su ipak bili jestivi. Kasnije sam naučio da pravim izvanredno ukusne krofne, čiji sam recept, nažalost, zaboravio i špagete bolonjeze za koje sam i danas ekspert. Posle završene gimnazije sam se vratio kući i sećam se da su moji ostali bez daha kada sam im prvi put skuvao ručak.Toliko su bili oduševljeni da su me terali da im svakodnevno spremam, a mamine drugarice su čak od mene tražile recepte. To mi je u početku pričinjavalo zadovoljstvo, pravio sam se pomalo i važan, a kasnije, kad sam se zaposlio, više nisam imao vremena da im priređujem takav gušt.
Pošto živi sam, a svoje prijatelje voli da iznenadi ukusnim zalogajem, stečeno kulinarsko znanje hteo je da proširi. Izbor je, kao i kod većine početnika, pao na palačinke, čije mu se pripremanje činilo prilično laganim. Početni neuspeh ga nije pokolebao, pa je posle dugog treninga postao pravi virtuoz u njihovom pravljenju.
- U početku su se lepile za dno i nikako mi nije uspevalo da ih ispečem sa obe strane. Uzalud sam koristio nož i kupovao specijalne tiganje. Isprobavao sam svaki trik za koji sam čuo: podmazivao dno tiganja uljem, sipao ulje u testo, ali ništa nije pomagalo. Umesto palačinki, dobijao bih neku poluživu masu koju sam morao da skidam nožem. Ipak, upornost se isplatila. Sada za tili čas mogu da ispržim tridesetak komada, a da ne koristim nož za njihovo okretanje. Samo zatresem tiganj i bacim ih uvis, i pri tom mi nikad nijedna ne padne na pod.
Njegov frižider je uvek pun raznih vrsta sireva, u njemu je obavezno i njeguški pršut, ali i neko lepo kuvano jelo koje mu svakodnevno spremi i donese majka.
- Teorija moje mame je da bez kašike nema dobre i zdrave ishrane. Kad se vratim s posla, u frižideru me uvek dočeka neko lepo iznenađenje: punjene paprike ili zelje sa suvim mesom. Sada i sam znam dosta toga da spremim, pa nikada ne brinem da li ću imati čime da poslužim goste, ako se iznenada pojave.
Pristalica je zdrave ishrane s povremenim izletima u gastronomska uživanja od kojih se

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.