Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 25

Ok!
Broj 30

Moj dom: Vesna Marinković-Mičić

Ordinacija za sreću

Poznata TV doktorka, koja je pre dve decenije donela akupunkturu na ove prostore, sa suprugom Vladislavom, umetnikom i pronalazačem, i sinovima Perom i Bobanom, rešila je da iz korena promeni način života, pa se iz stana u centru Beograda preselila u impozantno zdanje u Jajincima, gde uz pomoć ukućana i blagotvornog dejstva čistog vazduha radi na doktoratu iz uživanja

Piše: Igor Karanov
Photo: Marija Ćalić

Kuća još nije bila završena, mada ni danas nije u potpunosti gotova, kad smo rešili da u njoj prespavamo jednu noć, kako bismo videli da li ćemo tu uopšte moći da živimo. To nije bilo sigurno, s obzirom na to da smo dotad živeli u stanu. Prenoćili smo, i više nam nije palo na pamet da se vraćamo u grad. Samo smo u nekoliko tura odlazili po stvari. Jedino je isprva bilo komplikovano to što sam morala da razvozim decu u školu, ali i to je potrajalo samo do njihovog punoletstva, jer su odmah polagali vozački ispit i počeli da voze sami - priča najčuveniji srpski akupunkturolog i autorka TV klinike na Studiju B, Vesna Marinković-Mičić.
Nekadašnji anesteziolog na VMA, doktorka koja je prva na ovim prostorima lečila čudotvornim istočnjačkim iglama i otvorila privatnu praksu u vreme dok je to izgledalo kao nemoguća misija, a nedavno dobila poziv da radi i u Švajcarskoj, živi s porodicom u Jajincima. Lenjost kojom se kapija na daljinsko upravljanje otvara otkrivajući impresivno višespratno zdanje u potpunoj je suprotnosti sa onim što se dešava iza nje. Prva stvar koja svakom posetiocu, čak i ako je veliki ljubitelj životinja, već po ulasku sledi krv u žilama, svakako je staford železne muskulature i zastra šujućih vilica, koji naizgled razdragano, a ipak vično i podozrivo, poput profesionalnog obezbeđenja, dočekuje svakog gosta njušeći i upitno nabirajući čelo. Drugi pokazatelj hiperaktivnosti i vrhunske kondicije ukućana su košarkaško igralište među kedrovima i osunčani teniski teren.
- Ovde smo gotovo petnaest godina; 1992. počeli smo da zidamo kuću, a uselili smo se već krajem 1993.godine. Nije problem, svi smo motorizovani, a i grad više uopšte nije daleko. Namerno smo se sklonili da ne budemo pored puta, da imamo mir. Čak je i nabavka jednostavnija, kupuje se za duži vremenski interval.
Jedan od večitih razloga za migraciju iz gradskog grotla je uživanje u prirodi. Veliki sto, ljuljaška za dvoje i garnitura za sedenje postavljeni su pod šatrom od vinove loze usred dvorišta. Ovo mesto gosti najviše vole.
- Kad dođu gosti, umesto poslužavnika, ovde su u upotrebi pletene korpe. Bez njih ne može da se funkcioniše. Da ih ne koristim, morala bi neprekidno da ulazim u kuću i donosim čaše, tacnice, šolje, odnosim kašičice, ne

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.