Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 24

Ok!
Broj 30

Kuhinja Sandre Orozović

Opojni gutljaj zadovoljstva

Menadžerka vinoteke Hedonist, ekspert za uživanje u hrani i piću, osetljiva nepca najbolje trenira u Francuskoj dok obilazi čuvene vinograde, ali i na egzotičnim mestima poput Mauricijusa i Sejšela gde isključivo jede ribu i morske plodove, a pošto je uverena da su muškarci bolji kuvari, navikla je da umesto nje oni stoje pored šporeta

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Može se reći da Sandra Orozović ima posao iz snova. U duši, ali i po zanimanju, hedonista je jer zarađuje novac tako što putuje po Francuskoj i degustira vrhunska vina. Njeno zaduženje je da bira vrste koje će zainteresovati domaće potrošače, pa zato kad je u Beogradu, ima tajni zadatak da sedi u kafićima i restoranima i posmatra šta ko pije. Za sebe skromno kaže da je samo dobar trgovac a ne ekspert za vina.
Dok nije postala menadžer vinoteke Hedonist, nije imala istančan ukus, a sad se sama sebi čudi kad se seti kakva je vina nekad birala. Najvažnija lekcija koju je naučila zahvaljujući poslu glasi: prilikom degustacije treba da zaboravi sve što je ranije čula o pićima koja proba po zadatku.
 - Vino pijem gotovo svaki dan. To mi je sudbina još od detinjstva jer je moj deda imao vinograde u Slavoniji gde sam provodila letnje raspuste. Prvi put sam ga probala vrlo rano, i nije mi se mnogo dopalo. Više mi je prijala šira, jer je slatkasta i ukusna, mada se deci ne preporučuje u velikim količinama. Volela sam da pratim dedu svuda i gledam šta radi. Često sam posmatrala kako pravi vino, taj proces mi je bio veoma zanimljiv.
O vinima je najviše naučila od Dubi Peran, enologa vinarije Louis Max.
- Nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim kako je tu jedino važna praksa, teorija ne pomaže. Prvo što mi je rekla bilo je da zaboravim sve što sam pročitala o ukusima vina i da se oslonim na svoja čula. Naravno, naknadno bi se ispostavljalo da su svi podaci koje sam prethodno saznala uglavnom tačni. Na primer, uverila sam se da je za šabli karakterističan blag ukus metala. Ipak, stalno sam se trudila da sama nešto otkrijem. Dugo sam bila u zabludi da je istinita tvrdnja kako uz ribu ide samo belo vino. Onda sam odlučila da probam kako se morski specijaliteti uklapaju s crvenim. To je u Dalmaciji stari običaj iako ga Francuzi smatraju skrnavljenjem. Ispostavilo se da mi ta kombinacija savršeno odgovara.
Više voli crno vino, mada čašu vrhunskog belog nikad ne odbija.
- Mislim da je idealna mera jedna čaša dnevno uz kvalitetan obrok, jer bi više od toga bilo preterivanje. Od Francuza sam saznala da je konzumiranje hrane i pića ozbiljna nauka. To nije bilo teško savladati pošto sam za stolom uvek sedela s ljudima koji o tome znaju sve. Učila sam postepeno, u hodu, i nisu mi se dešavali

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.