Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 24

Ok!
Broj 29

Moje putovanje

Etiopija

Doktor Miroslav Starčević, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu, proputovao je veliku afričku zemlju smeštenu na ekvatoru, ali na znatnoj nadmorskoj visini pa je zato priroda slična evropskoj, tamo je dočekao novu 2007, to jest njihovu 2000. godinu, jeo u kafanama od kartona pored prašnjavih puteva i divio se srdačnosti i otvorenosti tamošnjih ljudi

U Etiopiju, zemlju čudnih kontrasta i neverovatne lepote, došao sam zbog posla, jer me je malezijska kompanija 'Petronas' angažovala da radim na istraživanju naftnih polja. Bio sam tamo u dva navrata, po nekoliko nedelja, obišao dobar deo zemlje, od glavnog grada Adis Abebe do krajnjeg juga i svaki put bio iznenađen.
Kiša za dobrodošlicu Kiša, koje u ovim krajevima nije bilo godinama, pala je neposredno pre mog dolaska, pa je čitava zemlja ozelenela, a priroda oživela.
Prvo sam boravio u Adis Abebi. To je veoma zanimljiv i neobičan grad. Oduševilo me je što je sav u zelenilu. Verovatno je razlog u tome što se nalazi na visini od oko dve i po hiljade metara, na velikoj visoravni koja se proteže stotinama kilometara u centralnom delu Etiopije. Dok sam tamo boravio, temperatura nije prelazila trideset stepeni, dok je noću bilo sasvim prijatno za spavanje.
Grad bez trotoara Adis Abeba je velegrad, ima oko tri miliona stanovnika. Zbog velike visine potrebno je neko vreme za adaptaciju, a to se jasno primećuje prvih dana boravka kada se šetajući po gradu naiđe na veću uzbrdicu - nedostaje vazduha i mora se malo zastati da se dođe do daha.
Na ulicama ima mnogo automobila, mogu se videti i najnoviji džipovi, ali su vozila većinom prastara, dotrajala i za naše uslove neispravna za vožnju. Etiopljani nisu preterano vešti vozači, a mene je potpuno zbunilo to što samo jedna ulica ima trotoar, sve ostale umesto asfaltiranih, imaju neke zemljane staze sa ogromnim kamenjem, kojima je apsolutno nemoguće ići, pa su pešaci prinuđeni da siđu na kolovoz. Prevoz se obavlja taksijem, zatim mini i velikim autobusima. Valuta je bira koja vredi nešto više od naših sedam dinara. Za jedan evro može se dobiti oko dvanaest bira.
Zemlja kontrasta Zanimljivo je da nema sredine, kontrasti su veoma izraženi. Recimo, na kilometar - dva mogu se videti najgore udžerice, poput nekog našeg kartonskog naselja, i luksuzne vile, opasane velikim zaštitnim zidovima, mnoštvom kamera i sigurnosnih sistema.
Etiopljani su specifičan narod i razlikuju se od ostalih Afrikanaca. Imaju vrlo pravilne crte lica, i po prirodi su lepi. Neverovatno su blage naravi i srdačni, nekad čak i napadno. I pored upozorenja zapadnjaka da na ulicama nije sasvim bezbedno, moje iskustvo je drugačije. Kretao sam se po Adis Abebi i danju i noću, išao s kraja na kraj grada, uglavnom pešice, i nisam doživeo nijednu

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.