Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 24
Ok!
Broj 29
Anabela Đogani
Dugo sam čekala sreću
Atraktivna pevačica, estradna zvezda koja publiku zavodi i glasom i stasom, doživela je traumu kada je saznala da ima rak dojke, ali je zahvaljujući suprugu Gagiju uspela da pobedi bolest, a posebno je bila radosna kada ju je podržao u nameri da ugradi silikone
Piše: Boris Jakić
Photo: Miloš Nadaždin
Osim što zrači seksepilom i poseduje kvalitetan vokal, atraktivna pevačica grupe Funky G Anabela Đogani ima borbeni karakter zahvaljujući kome je uspela da se izbori s mnogobrojnim teškoćama. U kratkom vremenskom periodu gomila problema joj se sručila na glavu. Pošto joj je dečko poginuo i ona morala da ode u izbeglištvo pod naletom ratnih sukoba, dijagnostikovan joj je rak dojke. Dok je vodila bitku za život, uprkos snažnim fizičkim i emotivnim bolovima, nijednog momenta nije posumnjala da će pri sledećem deljenju karata biti bolje sreće. Nije pogrešila. Poslednjih deset godina živi u srećnom braku, ima dve kćerkice, jedanaestogodišnju Lunu i dvogodišnju Ninu, i radi posao koji voli.
- Dugo mi je nesreća bila saputnica. Gde god da sam se okrenula, videla sam tragediju. Do početka rata vodila sam normalan život. Okružena porodicom i ljudima koje volim, imala sam bezbrižno detinjstvo u Goraždu. Onda se u dvadeset četiri sata sve okrenulo za sto osamdeset stepeni. Izbegla sam s mamom u Švedsku. Svaki dan je bio nov ispit, borba za golu egzistenciju. Četiri godine nisam znala šta mi je s tatom Ahmedom koji je ostao u Goraždu. Telefonske veze nisu funkcionisale, neizvesnost je bila velika. Svako veče mi se grčio želudac dok sam čekala izveštaj radio-amatera koji su čitali spiskove poginulih. Kad ne bih čula njegovo ime, odahnula bih zakratko, do sledeće noći. Tada sam imala sedamnaest godina.
Bolno tuširanje
Uoči neželjenog odlaska u Skandinaviju, doživela je prvi gubitak. To je bilo bolno iskustvo posle kojeg više ništa nije bilo isto.
- Nekoliko meseci živela sam s dečkom u Švajcarskoj. Igrao je rukomet u jednom tamošnjem klubu. Bila je to ljubav iz mladosti. Otišao je do Goražda da završi neke administrativne poslove u opštini i više se nikad nismo videli. Nađen je mrtav. Bio je to veliki šok za mene, događaj koji je nagovestio muke kroz koje ću tek da prođem.
Izbeglička svakodnevica nije bila ružičasta. Osim što se našla u potpuno novom okruženju, kulturološki potpuno drugačijem od onog iz kojeg je potekla, morala je da razmišlja o egzistenciji. I u takvim okolnostima nije gubila nadu, već je čvrsto verovala da prazan džep ne mora da znači i prazno srce.
- Sedela sam u kafeu i slušala razgovor desetak godina starijih prijateljica o prevenciji raka dojke. Švedski sistem zdravstva je u mnogo čemu perfektan. Svakoj ženi koja napuni tridesetu
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
