Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 24

Ok!
Broj 29

Moj dom: Tanasije Stojić Ruzmarin

Kamin za oživljavanje sećanja

Likovni umetnik, autor impozantnih mozaika i reljefa koji krase Beograđanku i hotel Moskva, pasionirani sakupljač istorijskih sitnica u svojoj kući u podnožju Avale ne briše prašinu, svakodnevno razgovara sa slikom pokojne supruge Ljiljane i stvara nova dela uz čiju pomoć pobeđuje prolaznost

Piše: Boris Jakić
Photo: Branko Pantelić

Premda ima stan s funkcijom ateljea na beogradskom Južnom bulevaru, Tanasije Stojić Ruzmarin, likovni umetnik specijalizovan za izradu monumentalnih mozaika i reljefa, najviše vremena provodi pod Avalom, u nesvakida šnjem stambenom objektu koji predstavlja jedan od poslednjih tragova tradicionalnog srpskog graditeljstva. Svojim rukama je, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, počeo da stvara dom u kome će se sabrati najbolje osobine prošlosti i budućnosti. Tu autor impozantnih kamenih reljefa koji ukrašavaju, između ostalog, Beograđanku i hotel Moskva, posle odlaska dece u inostranstvo, strastveno čuva sećanje na suprugu Ljiljanu preminulu pre trinaest godina.
- Sve smo gradili supruga i ja sami. Plac smo kupili 1972. i onda polako, korak po korak, počeli da se kućimo. Osnovna ideja je bila napraviti tradicionalnu srpsku kuću koja će reprezentovati sve dobre osobine ovog podneblja. Tako smo na kraju dobili Srbiju u malom. Za razliku od većine modernističkih građevina, oslonili smo se na drvo i kamen, dva prirodna materijala koja se mogu kombinovati na milion načina, i uz čiju pomoć svaka ideja može da se transponuje u stvarnost. Dom smo ispunili grnčarijom, predmetima koji istovremeno imaju upotrebnu i estetsku vrednost. Po želji supruge Ljiljane, prvo smo završili kuhinju, mesto u kome se cela porodica najradije okupljala. Kroz nju vodi put na terasu, pa je ranije, dok su mi deca bila tu i supruga živa, uvek bilo prometno.
Iako se nalazi na pola sata vožnje od centra Beograda, kuća u podnožju Avale predstavlja idealno mesto za bekstvo od civilizacije. Otrežnjujuće čist vazduh lekovito deluje na organizam i izoštrava čula, zbog čega povratak prirodi deluje kao logičan izbor.
- Ne zna se kad je lepše, leti, kad se od bogatog kolorita ne možete odlučiti šta ćete prvo pogledati, ili zimi, kad sneg napada do kolena. Čim dođu topliji dani, napuštam Beograd i dolazim ovamo po inspiraciju. Na velikoj terasi provodim većinu dana. Na njoj se odmaram, čitam, pravim klopu. Sazidao sam roštilj na kome se, osim krmenadli i pljeskavica, često okreću prasići ili jagnjići. Svi koji su kod mene jeli pečenje kažu da je to najbolje koje su probali. Imam specijalnu tehnologiju pripreme, meso ne pečem na vatri, već na dimu, pa je zato sočno i ukusno, a kožica mu krcka pri svakom zalogaju. Svakog proleća terasu ukrasim s mnogo cveća, na isti način kao što je to radila moja supruga.

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.