Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 23

Ok!
Broj 29

Kuhinja Sanje Domazet

Kratka istorija ukusa

Dramska spisateljica čiji najnoviji komad Disharmonija, nikog nije ostavio ravnodušnim, ručajući pohovane bezobrazluke u mađarskom Muzeju lepih umetnosti shvatila je da su slikarstvo, pisanje, pevanje i kuvanje vrlo slični, jer, osim tehnike, zahtevaju mali incident u srcu, a na osnovu tog iskustva počela je da predviđa budućnost gledajući u šporet

Piše: Igor Karanov
Photo: Marija Ćalić

Kuvanje je, baš kao i pisanje, vrsta alhemije. Kao što ne postoje dve iste osobe ili dve iste knjige, tako ne postoje ni dva ista jela. Kad su Karuza pitali šta je neophodno za vrhunska operska izvođenja, on je odgovorio: dar, dobro postavljen glas i ono izvesno nešto u srcu - kaže Sanja Domazet, novinarka i dramska spisateljica čije je najnovije delo Disharmonija, posvećeno velikom pesniku Vladislavu Petkoviću Disu, oduševilo publiku.
Iako je diplomirala međunarodno pravo, a potom magistrirala na temu Etika tabloidne štampe na Fakultetu političkih nauka, gde danas predaje, Sanja nije osoba za koju bi se moglo reći da robuje pravilima. Njen stvaralački opus veoma je bogat i raznorodan. Osim romana Ko plače, koji je osvojio priznanja Žensko pero i Meša Selimović i bio u najužem izboru za Ninovu nagradu, objavila je još nekoliko knjiga, među kojima su Anatomija zanosa i Azil, a drame Punjene tikvice, Dama s kamelijama, Koko, Krila od olova i Frida među ljubiteljima pozorišta smatraju se neizostavnom lektirom savremenog srpskog teatra. U srećnom je braku s glumcem Goranom Daničićem, s kojim ima devetogodišnju kćerku Alju. Poznata spisateljica postala je svojevrstan maneken ženske snage, obrađujući u svojim delima prevashodno fenomen umetnica koje su se kretale protiv struje, i time obeležile čitave epohe.
- Duboko sam uverena da je i za pisanje i za kulinarstvo, koje je takođe stvaralaštvo, potrebno to Karuzovo izvesno nešto u srcu, da bismo bili zadovoljni rezultatom - stranicom rukopisa, notnom partiturom ili dobijenim kulinarskim spektaklom - objašnjava Sanja. - Svi najveći pisci bili su i veliki gurmani. Andrić je voleo kiselo mleko koje se seče nožem, a jede kašikom, Pavić je, takođe, poznati gastronom, baš kao i mnogi svetski pisci, poput Bele Hamvaša, koji je pijenju vina posvetio izvrstan filozofski esej u kome tvrdi da je to - duhovni čin. Tamo gde je boemija, tu je i umetnost. Pred kraj života Franc Kafka je sanjao o tome da sa svojom trećom verenicom otvori - kafe. A svojevremeno, u Rovinju, Borislav Pekić je jednom stranicom neobjavljenog
rukopisa Zlatno runo plaćao najprobranije morske plodove u čuvenoj konobi, čiji je vlasnik bio strastven čitalac. Pekić, naravno, nije smeo da objavi stranicu kojom plati ručak. I to je bio dogovor kojeg se veliki pisac čvrsto držao.
Međutim, trpezarijsko uzbuđenje ne

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.