Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 23

Ok!
Broj 29

Ispovest Borke Vučić

Najteže mi je pala smrt sina

Finansijski stručnjak koga uvažavaju u svetskim centrima moći i čiji savet traže čelni ljudi najvažnijih bankarskih institucija u Londonu i Njujorku, uprkos porodičnim tragedijama u kojima je izgubila sina Bojana i supruga Stevana, osnovala je Fond za mlade poljoprivrednike u kome pomaže srpski agrar i čuva živim sećanje na dedu Dragića od koga je naučila prvu lekciju o kreditima

Piše: Boris Jakić
Photo: Branko Pantelić i privatni album

Uprkos ulasku u devetu deceniju i najezdi japi bankara kojima su laptopovi i kravate simboli uspeha, Borka Vučić i dalje važi za najvećeg srpskog stručnjaka u oblasti finansija. Mnogobrojne delegacije međunarodnih institucija kojima je novac osnovno sredstvo rada tokom čestih poseta Beogradu obavezno traže sastanak s minijaturnom ženom koja je nedavno, kao najstariji poslanik, predsedavala novim sazivom Skupštine Srbije. Veoma je vitalna, mentalno i fizički aktivna. Telefon joj nonstop zvoni, mnogi bankari od nje traže savet ili sugestiju.
- Imam bolju krvnu sliku od svih mojih komšija, Marka Nicovića, Žike Jovanovića i jednog mlađeg bankara. Ne mogu da se načude kako ja kao najstarija nemam problema s holesterolom i trigliceridima. Radim mnogo i ne jedem masnu hranu, zbog toga sam, valjda, dobrog zdravlja.
Kao jedan od vodećih bankarskih stručnjaka imala je buran profesionalni život, tokom kojeg su joj se putevi često ukrštali s nekim od najmoćnijih ljudi tog vremena.
- Dejvid Rokfeler je veoma prirodan, ponaša se normalno i civilizovano, uprkos činjenici da je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, a samim tim i najmoćnijih. Upoznala sam ga sredinom sedamdesetih kada sam kao predstavnica Beogradske banke išla u Njujork, na sastanak povodom osnivanja konzorcijuma za izgradnju Centra Sava. On je u to vreme bio predsednik Chase Manhattan banke, jedne od vodećih finansijskih institucija u svetu, s kojom smo imali najveći platni promet. Delegaciju iz Beograda, u kojoj su, pored mene, bili Boško Kostić i Branko Zorić, primio je veoma srdačno. Dolazeći na sastanak jedan od kolega se sekirao jer mu je prtljag zagubljen, pa nas je molio da ga sačekamo da kupi odelo kako kod Rokfelera ne bi išao u odeći u kojoj je doputovao. Rekla sam mu da nemamo vremena i da će Rokfeler imati razumevanja za njega. Skromno uređena kancelarija na dvadeset trećem spratu sada srušenog Svetskog trgovinskog centra jasno je govorila o kakvom je čoveku reč. Kad je video kako je Rokfeler jednostavno obučen, kolega je odahnuo. Posle sastanka, domaćin nas je odveo na ručak, na vidikovac zgrade u kojoj je radio. Dok smo se vozili liftom, Rokfeler se u jednom momentu sagao kako bi vezao pertlu. Primetili smo da na pantalonama ima štep duž zadnjice. Slatko se nasmejao kad smo mu posle za ručkom ispričali kako se naš saradnik sekirao što će na

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.