Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 23

Ok!
Broj 29

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Panta rei

Muž i ja se znamo još od osnovne škole. Kada smo se u srednjoj ponovo našli, počeli smo da se družimo, a pred maturu smo počeli i da se zabavljamo. Vezu smo nastavili i tokom studija, a kada sam ostala trudna, rešili smo da se venčamo i imamo dete. Posle je došlo i drugo. Naš brak je stvarno dobar, poznajemo se u dušu, imamo mnogo zajedničkog i odlično se razumemo. A ono što me jako uznemirava i unosi zebnju u srce jeste njegova iznenadna promena u poslednje vreme. To više nije onaj moj Vladimir čiji svaki komentar i reagovanje odlično znam unapred. Odjednom je počeo da iznosi neke nove stavove, da se drugačije izražava, koristi reči za koje mogu da garantujem da pre nije ni znao da postoje. Šta dalje da vam objašnjavam kada je počeo da priča viceve kojima se ranije ne bi ni kiselo nasmejao. Promenio mu se i smisao za humor! Uz to ide i novi ukus u muzici, sada iz video-kluba uzima filmove koji nisu u našem stilu. Ono što smo ranije voleli da radimo zajedno i u čemu smo uživali, sada mu je sve dosadnije, a fasciniran je stvarima za koje nisam ni čula. Počeo je da se modira, on koji je bio nezainteresovan do te mere da sam mu ja kupovala najveći deo garderobe. Ne želim da budem policajac, ali mi se čini da se zaljubio u drugu, ima nekoliko mlađih koleginica koje su počele da rade kod njega u firmi i sav se ozari kada ih spomene. Stvarno se plašim za budućnost našeg odnosa. On, naravno, poriče kada pitam da li se zaljubio u drugu, tvrdi da izmišljam, da sam ljubomorna bez osnova. One su samo mlađe koleginice, kaže, kojima ponekad pomogne ili popije kafu s njima. Ali nisam ni gluva, ni slepa, a ni neosetljiva na njega i njegovu promenu. Šta dalje da radim? Da listvarno preterujem?

Nakon mnogo istih godina, dana i noći, vaš muž je počeo da se menja, poštovana čitateljko? Najzad.
Moguće je da to vama ni najmanje ne prija, da ste u panici zbog toga - naročito što ne možete biti sigurni kako će se i koliko ta njegova promena odraziti na vaš brak i odnos s vama. Ali ni to, koliko je vaš odnos bio isti i suštinski nepromenjiv već godinama i decenijama - nije 'mirisalo' na dobro. Jer svako živo biće ne umire u starosti isto kakvo je bilo kada se i rodilo. Postoji nešto što je neminovno i dobro, kroz šta svi moramo da prođemo, bez obzira na to da li se ruši naš komfor i komoditet - a to su faze u našem razvoju. Kada njih nema ili kada mnogo kasne - nešto nije kako bi trebalo da bude. Onda dolazi do zaostajanja, stagnacije. I posle nekog vremena, kada se ljudi i njihovi odnosi više ne razvijaju i ne menjaju, započinje neki oblik preranog propadanja. Demencije. Kao da neka čudesna 'Alchajmerova bolest za porodice' počne da usporava i uništava nešto što je moglo da pulsira od života i promena.
Naravno - reći ćete vi - postoji i ono pravilo koje kaže da ne treba menjati uspešne stvari. Ali, promena je stariji zakon od ovog. Ona dolazi zvali je vi ili ne. Bez obzira na to da li je dobrodošla ili joj se možda niko ne raduje. Ona je, baš kao i život sam, jača od naših malih i ušuškanih želja.
Ne mogu, svakako, znati da li je vašeg muža samo opila mladost koleginica ili je iza njegove nagle promene neki 'teži' razlog. Ali šta god da je od to dvoje, jedina šansa da ga ne izgubite nije u vašoj kritici i grdnji što je postao drugačiji. Tako ćete ga samo odbaciti od sebe i - pogađate već - gurnuti ga u ruke neke druge koja će sa oduševljenjem prihvatiti i njegovo lepo oblačenje i nove fazone.
Ili ćete i vi krenuti da se menjate s njim, poštovana čitateljko, pa da plivate i dalje zajedno… ili će ga tok odneti dalje - samog.

Dokazi u sigurnoj ženskoj kući

Nakon mnogo mladića, mnogo zabluda i razočaranja srela sam Njega. Od tog trenutka postojao je za mene samo On, za Njega samo ja. Počeli smo da gledamo burme i venčanice, biramo pozivnice za najbliže. Ali, kako se bliži taj dan, moj, naš život postaje sve strašniji. Umesto sreće i smeha, sve je više njegovih sumnji u mene: čuo je o meni ovo, sreo je nekoga pa mu je taj napomenuo ono… I onda me beskrajno ispituje, provocira, izgovara teške i ružne reči. Posle se kaje, u suzama moli da mu oprostim, da je to zato što me voli i ne želi da me izgubi. Na trenutak ponovo sve bude kao pre, ali ubrzo sve kreće iz početka. Sada, kada treba da budem najsrećnija, ja se budim u suzama, nemoćna da prekinem ovo mučenje. Neprekidno se sećam divnih stvari s njim i ne mogu da se pomirim da ostanem bez Njega. Ne mogu da razumem kakvi su to glasovi u njegovoj glavi koji ga teraju da uništava nešto što je i u Njegovom životu najlepše? Zašto ne može da mi poveruje da mi svi oni pre njega zaista ne znače ništa, i da sam ljubav spoznala tek kada sam srela Njega. Na velikim sam mukama, ovaj ljubomorni paranoik u koga se On sve više pretvara nije onaj koga volim najviše na svetu, a opet ne želim ni da odustanem od čoveka svog života. Ima li načina da mu pomognem da mi poveruje, da se opusti, ostavi prošlost na miru i da krenemo u budućnost, u svoju bajku?

Ukratko, poštovana čitateljko, ljudi u odnosu na nas reaguju po dva moguća osnova: na račun nečega što ima veze s našim postupcima i onoga što s time - nema veze. Na ovo prvo mi nekako još i možemo da utičemo, razgovarajući i menjajući svoje ponašanje. Za ovo drugo, nažalost, nemamo mnogo šanse. Jer kako vi, na primer, možete da utičete na to koga će on sresti i šta će mu ko reći o vama. Ili na to da li će se i kada ponovo uključiti patološka ljubomora u njegovoj glavi, ona kojoj nikakva razuveravanja i dokazivanja ne mogu ništa jer i ne počiva u realnom životu, već u njemu samom. Tako da ste vi, poštovana čitateljko, u celoj toj drami samo povod a ne i uzrok njegove patologije. Otuda tu, kod Njega, ništa bitno i ne možete da popravite.
O Njemu dalje ne bih pričala jer mi se čini da je i vama jasno kako ovo Njegovo ponašanje koje se ponavlja daleko prevazilazi granice nečega što bi bila Njegova zdrava zainteresovanost za vas.
Onaj ko je meni zanimljiviji u celoj toj zajedničkoj ljubavnoj priči jeste - vi, poštovana čitateljko. I traženje odgovora na pitanje: zašto ste za 'čoveka svog života' izabrali baš - paranoika? Onoga za koga vam je već unapred jasno da će život s Njime biti sačinjen od batina, suza i bolesnih sumnji, s povremenim preokretima u vidu Njegovog kajanja, izvinjenja i zaklinjanja kako neće nikada više. Do sledeće prilike. Reći će neki, poštovana čitateljko, da vi tu niste ništa mogli. Da ga je izabralo vaše srce i da to ljubav gospodari vama. Ali, bračni savetnici i terapeuti jako dobro znaju - jer se svakog dana susreću s time u svojoj praksi - da osobu našeg života najčešće ne bira ljubav, već naša podsvesna patologija. Pa tako devojčice iz porodica gde vlada neka vrsta rata i same, kada porastu, nesvesno ali i nepogrešivo biraju nekoga s kojim će i njima biti - bitka neprestana. Ponižavanje, udarci, sramoćenje, ludilo, slomljene kosti… Zašto to posle neki zovu ljubav - nije mi baš sasvim jasno. Osim da je to verovatno stoga što su, živeći u takvoj porodici, još kao male zaključile da tako, u stvari, izgleda i pokazuje se ljubav. Ko se bije - taj se voli.
Ako ste i vi jedna od onih koje su u ropstvu takve zablude, poštovana čitateljko, onda bi svakako bilo korisno za vas da potražite pomoć psihoterapeuta i krenete u ozbiljan i pipav posao razdvajanja ljubavi i nasilja u vašem srcu.
A ako mi ne verujete i čini vam se da ja, ipak, preterujem u značaju koji dajem ponašanju vašeg budućeg muža, pozivam vas da uradite sledeće. Zamolite da vam dozvole da posetite neku od Sigurnih ženskih kuća u Beogradu. Idite da se svojim očima i ušima uverite kako izgledaju i kako su prošle one koje su potcenile problem 'Njegove ljubomore' i koje su verovale da će ga one - svojom ljubavlju i verno šću - svakako promeniti i izlečiti.
Ako niste poverovali meni i mojoj proceni opasnosti u kojoj se nalazite, poštovana čitateljko, možda ćete poverovati - njima.