Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 23
Ok!
Broj 29
Ružica Sokić, intimno
Sva lica večne dive
Čuvena glumica, koja i u osmoj deceniji gospodari pozorišnom scenom, boreći se kao i prvog dana za svaku ulogu, i pored bolesti i povreda nije odustajala, a duboko je zahvalna suprugu Miroslavu Lukiću što od nje nikada nije zahtevao da kuva
Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Nebojša Babić
Njen glumački maraton još traje. Mada je odigrala više od dvesta uloga i osvojila mnogobrojne nagrade, Ružica Sokić (72) se ne predaje. Kolekciji priznanja ovih dana će priključiti i nagradu Žanka Stokić. Teške godine na njoj kao da nisu ostavile traga. Kad priča o glumi, lice joj se ozari. Glumica karakternih uloga i prefinjenog senzibiliteta izgleda mlađe nego što zaista jeste. Postala je legenda našeg glumišta, borila se za uloge i patila kad bi joj neko rekao da ne radi dobro ono što najviše na svetu voli. Gluma je jedini pravi smisao njenog života.
Prvu pravu ulogu u komadu Uspomena na dva ponedeljka odigrala je posle akademije, 1958, u Beogradskom dramskom pozorištu. Jedan je od veterana Ateljea 212. Kad je dobila poziv od Bojana Stupice da se priključi njihovoj ekipi, otišla je na Kalemegdan sve vreme se štipajući kako bi se uverila da to nije san. I danas to smatra dobrom odlukom. Raskošan talenat i posvećenost otvorili su joj vrata svih beogradskih scena. U Narodnom pozorištu je kao gost prvi put nastupila u predstavi Sakati Bili. Bila je već zrela glumica. Najboljim ulogama u karijeri smatra role u Bergmanovoj sonati, Janezu i Velikoj drami Siniše Kovačevića, i, naravno, Korešpodenciji gde je više od trista puta igrala s Danilom Batom Stojkovićem. Krunu svog glumačkog života dostigla je s predstavom Dugo putovanje u noć, u režiji Bore Draškovića.
- Šteta je što sam takve uloge preskočila kad sam bila mlađa, ali žene su uvek u mnogo goroj poziciji od muškaraca. Uspela sam da opstanem samo zahvaljujući ogromnoj ljubavi, volji i upornosti. I na to sam ponosna. Nešto sam igrala bolje, nešto lošije, ali sam održala kontinuitet. Trenutno sam angažovana na nekoliko scena - kaže Ružica Sokić.
Mada joj se nije pružila prilika da igra Šekspira, jednom je rekla kako je, zapravo, srećna što je tumačila Ledi Magbet iz našeg sokaka, jer umetnik najbolje može da pokaže talenat u komadima domaćih autora. Bila je omiljena glumica Aleksandra Popovića, za koga tvrdi da je uvek išao ispred svog vremena i da je zaslužio mesto modernog Nušića.
Želela je da postane operska pevačica i novinar, ali je poslušala savet svog oca Petra Sokića, jednog od suvlasnika predratnog lista Pravda i štamparije u Vlajkovićevoj ulici, i odustala od te ideje.
Za vas kažu da ste glumica gladijator koja se borila za uloge. Svojevremeno ste se usudili da
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
