Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 23
Ok!
Broj 29
Naš dom: Setlana i Miroslav Đukić
Šesnaesterac u dnevnoj sobi
Trener FK Partizan, posle šesnaest godina briljantne fudbalske karijere u Španiji, ponovo je našao dom u starom delu Beograda i veruje kako će se jednog dana cela njegova porodica opet preseliti u Srbiju
Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Marija Ćalić
Karijeru centarhalfa počeo je u šabačkoj Mačvi. Odatle je prešao u Rad, a zatim se preselio na Pirinejsko poluostrvo. Igrao je za Deportivo la Korunju, zatim za Valensiju i na kraju karijere za Tenerife. Na svoj četrdeset prvi rođendan sedeo je na klupi kao trener fudbalskog kluba Partizan. Od dvadesete godine Miroslav Đukić je, zbog fudbala, dom tražio od Šapca do Španije. Promenio je nekoliko gradova i dve države, u paketu s porodicom. Ljubav prema fudbalu ponovo ga je dovela u Beograd. Ali, prvi put otkada se pre dve decenije oženio, živi bez supruge Svetlane i sinova Vladice (17) i Viktora (15). U stan u starom delu grada uselio se pre dva meseca. Slava i novac ga nisu promenili. Skroman je i smiren, trudi se da svaki problem reši razgovorom. Ne nervira se što mu nameštaj još nije stigao, iako su svi rokovi za isporuku odavno prekoračeni.
- Stan smo kupili pre nego što sam potpisao ugovor s Partizanom. Tražili smo dom u koji sam mogao odmah da se uselim, bez dodatnog renoviranja, jer su se supruga i sinovi vratili u Španiju. Prethodni stanar nam je prodao opremljene spavaće sobe, kupatila i kuhinju. Čak smo i garnituru u dnevnom boravku kupili od njega - kaže Miroslav.
Njegova supruga Svetlana je zadužena za sve kupovine. Iznenadila se kad je došla iz Valensije i shvatila da sto, fotelje, i ostale stvari nisu isporučene ni posle mesec i po dana od uplate.
- Pozvala sam prodavnicu i prodavačica me je pitala na čije je ime nalog. Izdeklemovala sam nervozno: Miroslav Đukić. Ali, ona me nije ni saslušala. Samo mi je krajnje nezainteresovano rekla: Gospođo Miroslava, kad ste već toliko čekali, strpite se još malo. Nisam uspela ništa više da izgovorim. Spustila mi je slušalicu.
Mama za sve
Miroslav i Svetlana su se venčali pre nego što je on ušetao među fudbalske zvezde. Živeli su u Štitaru, pored Šapca. On je radio kao rukovalac građevinskm mašinama i igrao za Mačvu. Upoznao ih je zajednički prijatelj na šabačkom korzou. Ona je imala sedamnaest, a on dvadeset godina. Venčali su se posle godinu dana zabavljanja, a onda je nekako sve brzo išlo.
- Kad sam potpisao ugovor s Radom, oboje smo se preselili u Beograd. Stanovali smo na Dorćolu. Tu smo dobili Vladicu, a zatim smo svi otputovali za La Korunju, gde nam se rodio mlađi sin Viktor. Šest godina sam igrao tamo. Od Valensije sam dobio bolju ponudu, što je podrazumevalo i novu selidbu. Fudbalsku karijeru sam završio u
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
