Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 23

Ok!
Broj 28

Kuhinja Irene Mišović

O in klopi i drugim fetišima

Poznata modna novinarka oduvek oblači i jede samo ono što je trendi: od sendviča s majonezom koji je klopala u starkama i leviskama sedamdesetih, preko pihtija i špricera uz neoromantizam osamdesetih, pa sve do aktuelne fusion kuhinje i savremenog stajlinga u kome su pomešane sve epohe

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Mnoge žene zavide Ireni Mišović na savršenoj liniji koju održava uprkos činjenici da je rodila dve kćerke i da je svakodnevno okružena gurmanskim iskušenjima. Povremeno sebi dozvoli da zgreši, pa pojede vruću lepinju sa zlatiborskim kajmakom, jer veruje da život nema smisla bez kršenja pravila, ali naučila je da uživa u umerenosti. Iako ponekad pomisli kako bi mogla da slisti pet šampita, zadovolji se sa jednom, pa se nikad nije ugojila više od pet kilograma. U najvećem iskušenju bila je posle udaje, jer je njen muž svakog dana pred ponoć spremao špagete i američke palačinke, ali je savest bivše manekenke ubrzo proradila i spasla njenu liniju.
Retko ko modne časopise čita tako pažljvo kao ona. Proučava svaku stranicu, od korice do korice, i ne preskače članke o kulinarstvu. U njenom životu su moda i gastronomija uvek bile povezane. Lekcije iz ovih oblasti je učila paralelno, a još od osnovne škole jela je i nosila samo ono što je in.
- Kad sam imala deset godina, bili su moderni sendviči s majonezom. Bili su neizbežni svakog dana posle košarke s drugaricama. Posle izvesnog vremena shvatila sam da je majonez nezdrav i da hleb mnogo goji, pa sam se odrekla tog zadovoljstva. Tad sam prvi put čula za celulit. Moja majka nikad nije imala taj problem zato što u njeno vreme nije bilo ukusne, ali nezdrave hrane. Tada su se pojavili i proizvodi kao što su eurokrem, smoki i zdenka sir bez kojih više nisam mogla da zamislim život. To je bila obavezna užina u školi, a dres kod je bio: Converse patike i Fiorucci farmerke iz Trsta. Sledeća faza je nastupila kad je pica osvojila Beograd. U Vlajkovićevoj ulici se otvorila prva picerija u gradu. Išla sam s društvom u bioskop, najčešće u Dom sindikata ili Kinoteku, pa posle tamo na klopu. Nosile su se uske pantalone Levis 501, spenser cipele, vijetnam jakne i espadrile sa ortopedskom petom. Nismo znali da je pica u Italiji drugačija, ali smo svi bili eksperti za prepoznavanje originalnih američkih leviski.
Jedno vreme Irena je bila pankerka, i tad je počela da pije pivo koje nikad u životu, pa čak ni kad se preselila u Pariz i otkrila čari otmene hrane, nije zamenila vinom. Posle toga je ušla u neoromantičarsku fazu, imitirala Ninu Hagen, Blondi i Lenu Lovič, sama sebi šila odeću, družila se sa umetnicima i gluvarila po beogradskim kafanama.
- Kad sam upoznala Lenu Lovič, poludela

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.