Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 23
Ok!
Broj 28
Ispovest Dragane Mrkić
Između slave i zaborava
Apsolutna zvezda jugoslovenske kinematografije, glumica čijoj lepoti su se divili podjednako kao i talentu, posle burne ljubavne romanse s Petrom Božovićem, dok se nada povratku na glavnu pozorišnu i filmsku scenu, u provinciji režira predstave za srednjoškolce
Piše: Boris Jakić
Photo: Branko Pantelić i privatni album
Diskretna i nežna, plašljiva i povučena, glumica Dragana Mrkić čekala je i čeka da dobije ono što joj pripada: pozorišne i filmske uloge proporcionalne njenom talentu. Međutim, zvezdu jugoslovenskog filma koja je, praktično iz studentske klupe, odigrala velike role u kultnim ostvarenjima Oficir s ružom, Iskušavanje đavola i Veštački raj, pokrio je plašt zaborava. Glamur premijera zamenila je provincijskom svakodnevicom. Umesto da briljira na scenama najautoritativnijih prestoničkih teatara, sa srednjoškolskom glumačkom ekipom režira predstave u Petrovcu na Mlavi.
- Režiram Čehovljevog Medveda. U cilju rehabilitacije tamošnjeg pozorišta živim na relaciji Beograd - Petrovac. U predstavi će glumiti gimnazijalci. Dogovorila sam se sa upravom da režiram i dva komada za decu. Inspirativan je rad s mladim ljudima - osmehuje se s nežnošću. - Duhovno i mentalno su čisti, spremni da u sebe uvuku svaku ideju koja im se dopadne. Oni nisu ni bili rođeni kad sam igrala u Oficiru s ružom. Ponekad sam zatečena kad na probi kažu da su me gledali u nekom filmu, najčešće tom, i u Iskušavanju đavola. Ne odlazim na prijeme i premijere. Izbegavam takve događaje. Verovatno u tome grešim, ali šta da radim kad sam povučena, u mnogim slučajevima i distancirana. Nema me nigde, pa mi zato, valjda, niko i ne nudi filmsku ili pozorišnu ulogu.
Tihi nestanak
Teško je na racionalni način objasniti zašto se sudbina tako grubo poigrala i njenu prvu filmsku ulogu u Oficiru s ružom, mnogo hvaljenu u svim kulturnim centrima bivše države, proglasila testamentarnom. U dvadeset prvoj godini imala je svet pod nogama, smatrali su je spektakularnom pojavom jugoslovenske kinematografije, da bi dve decenije kasnije imala višegodišnji staž u fioci zaboravljenih.
- Tako je ispalo. Taj film mi je obeležio i karijeru, i život. Bila sam na četvrtoj godini akademije kad me je pozvala Branka Turkulj, asistentkinja reditelja Dejana Šorka. Videla me je na televiziji, u emisiji u kojoj sam gostovala kod Gordane Suše - seća se Dragana svojih početaka. - Pozvala me je na probno snimanje. Sve ostalo je poznato. Osim jedne, sve kritike su bile pozitivne. Razmišljala sam dugo i često o tome kako je moguće da posle nekoliko uloga na početku karijere ostanem na margini pozorišnih i, pre svega, filmskih dešavanja. Došla sam do zaključka da je to splet nepovoljnih okolnosti. Bivša
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
