Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 23

Ok!
Broj 28

Moj dom: Iva Štrljić

Galerija prežaljenih frajera

Mlada glumica živi u centru grada, u romantičnom potkrovlju idealnom za čitanje uzbudljivih romana dok napolju pada kiša, okružena staromodnim nameštajem, časovnicima koji pokazuju pogrešno vreme, šaljivim poklonima i uspomenama na bivše ljubavi

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić

Plava spavaća soba Ive Štrljić je njen najbolji portret. Dovoljno je zakoračiti u nju, osetiti miris pudera, videti
krevet i zavese boje neba, njenu kolekciju šešira, baletskih patika i starih fotografija da bi se zaključilo kako je vlasnica nepopravljivo romantična osoba. Čuva sve uspomene među kojima ima najviše onih na prvi pogled bezvrednih, ali koje imaju neki skriveni smisao. Otkad je naučila da piše, vodi dnevnik. Sve svoje tajne sveske drži na skrovitom mestu koje još nijedan uljez nije uspeo da otkrije. Ni za šta na svetu ne bi se iselila iz potkrovlja u strogom centru grada gde je odrasla.
Ne voli da provodi mnogo vremena kod kuće jer neprekidno strahuje da, dok je tu, propušta dobar provod, ali, ponekad, dok pada kiša, uživa da se izležava u svom budoaru, gleda kroz prozor ili čita neki uzbudljiv roman. U poslednje vreme ustaje pre svitanja jer vodi emisiju Dizanje na Televiziji B92.
- Budim se tačno u četiri i petnaest ujutru, ali to mi ne pada teško, nego me čak čini srećnom, i jedva čekam da stignem na televiziju. Ležem pre ponoći i izbegavam žurke. Možda sam zbog toga propustila neki dobar provod, ali nije mi žao.
Kad se s roditeljima kao dete doselila u stan, bila je fascinirana drvenim stepenicama u dnevnoj sobi, koje vode do male galerije.
- Oduvek sam želela da spavam baš tu. Dopadala mi se ideja da se do moje sobe dolazi stepenicama, ali roditelji su, dok sam bila mala, mislili da je to opasno i nisu mi ispunili želju. Jedno vreme to je bio mali salon za goste, a sad je tu mamin krevet. I danas mi je žao što ne spavam tamo. Zato sam rešila da u svojoj sobi napravim nešto slično čim budem imala vremena time da se bavim. Kad sam bila u osnovnoj školi, deca su volela da dolaze kod mene baš zbog tih stepenica. Najluđe je bilo na rođendanima kad bi se svi načičkali po njima i gledali Štrumfove. Nas dvadeset je uspevalo da se tu smesti. Iako je stan mali, zgodan je za sakrivanje.

Zvezda za kućnu upotrebu
- Klinci su kod mene voleli i da igraju žmurke jer ima mnogo skrovitih mesta. Nisam mnogo uživala u tome, više mi je prijala igra ne ljuti se, čoveče, koju sam ja zvala naljuti se, čoveče, što, verovatno, mnogo govori o meni. Sad više ne pravim rođendanske zabave, ali da je stan samo moj, verovatno bi u njemu večito bila žurka.
Raspored nameštaja nije se mnogo menjao, samo su tokom godina dodavani neki detalji.
- Stari nameštaj

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.