Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 22

Ok!
Broj 28

Merima Isaković

Život je lep

Glumica raskošnog talenta i zaslepljujuće lepote na vrhuncu slave doživela je tešku saobraćajnu nesreću i ostala nepokretna, a potom, daleko od očiju javnosti, počela svoju drugu karijeru: okončala prvi brak, odselila se na Novi Zeland, doktorirala, podigla sina i pronašla novu ljubav

Piše: Aleksandar Đuričić
Photo: privatni album i Gloria arhiva

Jedna od najlepših glumica jugoslovenskog filma, žena razornog talenta, muza mnogih reditelja, nezaboravna Jovana Lukina, ljubavnica Dragana Nikolića u ilmu Neka druga žena, blistava Ofelija, čarobnica na pozorišnim daskama i lepotica čije su reči upijali umetnici - sve je to bila Merima Isaković (48). Karijera u punom zanosu obećavala je da nadvisi balkanske okvire. A onda se jednog dana s bratom u peglici, koja se vukla brzinom od pedesetak kilometara na sat, vraćala s nekog recitala u beogradskom Domu Armije. U crvenoj ladi je naleteo pijani inspektor SUP-a i izazvao sudar. Jedva je preživela i ostala nepokretna. Nacija je bila u šoku, a njeni zdravsteni kartoni objavljivani su u svim novinama. Operacija u Moskvi, prvi koraci koje je učinila na Krimu u Ukrajini, lečenje u Kini... U jednom trenutku je jednostavno nestala iz štampe i sa ovih prostora. Pronašao sam je na Novom Zelandu. Tamo živi već desetak godina. Predaje na fakultetu i vodi razvoj novih programa za psihoterapiju, sportsku psihologiju i psihologiju zdravlja u okviru Katedre za fizičko, socijalno i duhovno zdravlje; radi i kao klinički psiholog. Nedavno je doktorirala i postala savetnik za rehabilitacione programe na klinici za akutne povrede glave. Iz prvog braka ima sina Midu (20). Drugi put se venčala prošlog februara, s čovekom s kojim je u ljubavi gotovo osam godina. Često putuje i mnogo se smeje. Po čemu pamtite detinjstvo?
- Dunav, moj dedo i majka, kako sam zvala baku, jarići u dvorištu. Baš su divne i nostalgične ove sličice moga detinjstva. Ima ih još mnogo. Na primer: nena u Tuzli peče kukuruze u šporetu na drva, ja se igram s decom na Ulcinjskoj plaži, naučih da plivam sa četiri godine u Drini. Ja u Banjaluci pečem pileća krilca s mojom tetkom. U trećem sam razredu osnovne škole Dragica Pravica na Zvezdari i upijam svaku reč moje divne učiteljice Jovanke Prekić. Jašem magare u Trebinju. Jedem najlepše ćevape na Mostarskom mostu, skakućem po makadamu Baš- čaršije, tata zaustavlja našu crvenu škodu negde oko Počitelja jer je prokuvao motor. Ja u Herceg Novom na letovanju s mojim strikanom Alijom Isakovićem, u Domu književnika s krilom punim školjki i kamičaka. Odrasla sam okružena zemunskom decom i bakom i dedom koji su pazili sve nas kao maleno dečije pleme koje je bezbedno raslo pod njihovim srcem. Svaki duži vikend, praznik ili raspust, provela bih s tatom, mamom i bratom u Zemunu;

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.