Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 22

Ok!
Broj 28

Jirži Mencl

Lekcija profesora humora

Slavni češki reditelj, oskarovac koji u Narodnom pozorištu postavlja Šekspirov komad Vesele žene vindzorske, svoje beogradske saradnike neprekidno iznenađuje novim šalama, a strahopoštovanje koje osećaju pred njegovim autoritetom razbija tvrdeći da su mu se svi uspesi, od Oskara do lepe i mlade žene, desili slučajno

Piše: Igor Karanov
Photo: Branko Pantelić

Za velikog češkog reditelja Jiržija Mencla, koji u Narodnom pozorištu u Beogradu režira čuveno Šekspirovo delo Vesele žene vindzorske, mnogi tvrde kako je svojim filmovima čovečanstvo naučio da se smeje svemu, a najpre sebi. On na to uglavnom skromno uzvraća kako su ljudi to znali i ranije, iako se to baš ne bi reklo po današnjoj kinematografiji, punoj patnje i nasilja. Ipak, vitalni šezdesetdevetogodi šnjak, koji je prihvatio poziv Bobe Đurovića, dugogodišnjeg prijatelja i upravnika Drame u nacionalnom teatru, uvek je spreman da iz zasede napravi neočekivani geg. Upravo onako kako to rade najveći majstori šale, tiho i ozbiljnog izraza lica, saradnicima duva u stranice dok nešto čitaju, ili se na probi iznenada, iz samo njemu znanog opreza, sakriva iza sedišta. Iako je reč o čoveku koji je pre devet godina iz bioskopske sale prutom isterao svog producenta zbog toga što nije uspeo da pribavi prava na roman Bohumila Hrabala Služio sam engleskog kralja, njegov neobični smisao za humor još uvek je brz i iznenadan.

- Čovek mora da ima snage da u svemu pronađe humor, iako se čini da to nije baš uvek moguće. Ipak, kad malo bolje pogledate, od svih živih vrsta na planeti smešni su jedino ljudi. Uveren sam da nas je Bog stvorio kako bi, iako sve zna, i dalje mogao nečemu da se čudi - kaže Mencl.
Dela, kao što su Striženo-skraćeno, Selo moje malo, Ševe na žici i mnoga druga, odavno su ušla u legendu, a najnoviji film Služio sam engleskog kralja, za koji je naposletku ipak uspeo da dobije prava, iako je tek nedavno premijerno prikazan, pogledalo je već četiri stotine hiljada ljudi. Premalo za njegov ukus, kaže čuveni reditelj. Ipak, kad je krajem šezdesetih za Strogo kontrolisane vozove dobio Oskara za najbolje ostvarenje van engleskog govornog područja, odbio je ponudu da režira u Holivudu, uz obrazloženje da ne želi da snima američke, već češke filmove, pošto su mnogo bolji.

- Otac mi je bio književnik a majka domaćica, i uvek sam se trudio da napravim film koji će moja majka razumeti, a otac ga se neće stideti - objašnjava Jirži Mencl.

- To pravilo je, naravno, važilo dok su oni bili živi, a to je bilo davno. Sad imam jednostavniji princip: ako bi neko zalutao u bioskop ili pozorište gde se daje moj film ili predstava, cilj mi je da poželi da tu dođe opet. A toga je danas veoma malo, ni

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.