Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 22

Ok!
Broj 28

Moj dom: Lidija Bogdanović

Venecija u dnevnoj sobi

Vlasnica poznate agencije za organizovanje venčanja u svom luksuznom renesansnom potkrovlju živi udobno zavaljena u Fendi garnituru, okružena jeftinim suvenirima iz Italije koji su joj draži od svih skupocenih ukrasa, a kad padne noć, njene odaje se pretvaraju u poprište najluđih žurki začinjenih karaoke nastupima ukućana

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Prostrano potkrovlje u kom živi Lidija Bogdanović, vlasnica agencije za organizovanje venčanja Ardoris, idealno je za žurke. Tu zabava traje od jutra do mraka jer je stan uvek pun. Osim domaćice, njene kćerke Tanje i sina Dina, tu gotovo uvek, kao pridruženi ukućani, borave sestra Nena, koja radi zajedno s njom, i brat Dejan. Nije im potreban poseban povod da pozovu prijatelje kako bi im bilo još veselije. Omiljena zabava im je noćno takmičenje u karaokama. Posle dve čaše vina svi dobro pevaju, a Dejan počinje da razbija skupocene čaše. Gosti najviše vole da se zavale u udoban Fendi nameštaj i ne mogu da odu kući sve do sitnih sati.
Stan je kompletno opremljen nameštajem i sitnicama kupljenim u Italiji za koju je Lidija sentimentalno vezana jer je njen otac tamo radio dok je bio živ. Čak je i šećer u obliku srca kupljen u Veroni. Kad bi mogla da bira, Lidija bi najradije živela u vreme renesanse umesto u dvadeset i prvom veku. Njena amajlija je zlatni medaljon s likom Bogorodice, a omiljeni predmet u stanu raritetni ukras od mermera iz Verone.
- Izgled enterijera sam u potpunosti sama osmislila. Nije mi bilo potrebno čak ni da gledam u časopise da bih se inspirisala. I dečiju sobu sam uredila sama, samo sam pitala Tanju i Dina koja boja im se najviše dopada za nameštaj i zidove.
Majstori su bili zapanjeni kad im je gazdarica izložila šta sve treba da urade. Čudili su se izboru boja i zahtevu da svaki zid ofarbaju u drugu nijansu. Pošto je u radnoj odeći neumorno išla za njima i objašnjavala im svaku sitnicu, gotovo da nisu grešili. Najteže je bilo doneti glomazne lomljive predmete na poslednji sprat zgrade bez lifta.
- Bukvalno ništa se nije polomilo, pa ni ogrebalo. Strepela sam da li će veliki, stakleni trpezarijski sto stići na svoje mesto u jednom komadu, ali, na sreću, sve je prošlo kako treba. Mislim da su majstori bili posebno ljubazni jer smo ih neprekidno služili hranom i pićem.
Lidija je spontano dolazila do rešenja za uređenje prostora. Prvo je odlučila kako će izgledati dnevni boravak, zatim trpezarija, spavaće sobe i na kraju kupatilo i garderober. Za svaku prostoriju je najpre odredila boju zidova, pa tek onda raspored nameštaja. Kao izuzetno staložena i pragmatična osoba nimalo se nije nervirala, pa ni premi šljala. Sređivanje stana se odvijalo kao slikanje po platnu.
- Prostor je neobično inspirativan i zgodan

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.