Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 22

Ok!
Broj 28

Naš dom: Boba i Miroslav Nikolić

Stan za tri dame i jednog kralja

Temperamentni košarkaški trener je u poslednjoj sekundi otkazao kupovinu velikog stana na Vračaru poslušavši savet svog deteta da se nastani u blizini Dunava, i nijednog trenutka se nije pokajao zbog toga: kćerke Mina i Teodora su zadovoljne, a on ima svoj televizor s hiljadu kanala i frižider u kome hladi pivo

Piše: Boris Jakić
Photo: Branko Pantelić

Uprkos brojnim obavezama koje ima kao prvi trener Košarkaškog kluba Hemofarm iz Vršca, proslavljeni stručnjak Miroslav Muta Nikolić koristi svaki slobodan dan da bude sa svojom porodicom, suprugom Bobom i kćerkama, šesnaestogodi šnjom Minom i petogodišnjom Teodorom. U okruženju trilinga svojih dama regeneri še se i prikuplja snagu za nove izazove od kojih nikad nije bežao, već im je trčao u susret.
- Dugo smo maštali da imamo naš stan, prostor u kome ćemo se osećati komforno, ne vodeći računa da li će on biti veliki ili mali, jednostavan ili luksuzan. Važno nam je bilo da bude naš. Deset godina smo bili podstanari, šesnaest puta smo se selili pre nego što smo kupili stan. Do odlaska u podgoričku Budućnost radio sam samo za platu, ništa nisam uspevao da uštedim. Selili smo se kao nomadi s jednog na drugi kraj grada. Sredinom 1999. najzad nam se ispunila želja. Kupili smo stan u sivoj fazi, samo su zidovi bili izmalterisani. Ipak, ostvarili smo san. Mina je odigrala presudnu ulogu pri odabiru životnog prostora. Nameravali smo da se nastanimo na Vračaru, u blizini hrama svetog Save. Kad smo našli stan i postigli dogovor, sekund pre nego što sam pružio ruku vlasniku kao znak da je posao sklopljen, oglasila se Mina. Neću ovde, hoću na Novi Beograd, blizu reke. Ovde nemam gde da se igram, rekla je tada osmogodišnja devojčica. Svi smo bili zaprepašćeni njenim reagovanjem. Povukao sam ruku i poslušao kćerku - kaže Muta.
Posle burnog razvoda prvog braka od košarkašice Andree Pukšić, umoran od jurcanja za snovima, slavni košarkaški strateg odlučio se za samoizolaciju. Bez obzira na popularnost koju je uživao kod nežnijeg pola, podvukao je crtu uveren da ga životna sreća čeka u momentu kad formira porodicu. Instinktivno je naslutio da od čekanja nema vajde. Slučajan susret s jednom od najlepših devojaka iz Smederevske Palanke promenio mu je život iz osnova.
- Bobu sam poznavao još dok sam živeo u Palanci. Njen otac je bio član uprave Goše, kluba za koji sam dugo igrao. Sreli smo se neposredno pred moj odlazak u Maribor, gde sam dobio posao trenera i igrača. Nekoliko dana kasnije pozvao sam je da izađemo. Tako je počelo. Posle desetak meseci pridružila mi se u Sloveniji.
Vodeći mangupski život Muta je sve radio s mnogo stila, šmekerski, bez obzira

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.