Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 22

Ok!
Broj 27

Moje putovanje

Venecija

Jelena Novaković, članica gudačkog sastava 'Duo Jelena', u gradu romantike uživala je u vožnji gondolama, bila je fascinirana lepotom crkve koja je inspirisala Lazu Kostića, probala je slatkiše u poslastičarnici u koju je dolazio i Hemingvej, ali najsnažniji utisak na nju je ostavila Vivaldijeva akademija koju je dotad imala prilike da vidi samo u udžbenicima

Nikada ranije nisam bila u Veneciji iako sam oduvek želela da vidim taj grad o kome postoji toliko lepih, pa i intrigantnih priča. Krajem 2006. imala sam nekoliko slobodnih dana i odlučila da ih provedem upravo tamo, u Italiji, zemlji umetnosti, kulture, gondola, dobrih vina i još mnogo čega.
Grad koji tone Venecija se nalazi u regiji Veneto koja zauzima severoistočni deo Italije. Sam grad se počeo podizati u petom veku na drvenim stubovima iznad morske vode, da bi u petnaestom doživeo procvat i postao središte svetske trgovine. Tada je u Veneciji živelo više od dvesta hiljada stanovnika, a danas svega oko šezdeset hiljada. Za poslednjih četrdeset godina iselilo se više od dve trećine žitelja, i to iz nekoliko razloga, a najvažniji je taj što grad polako tone u more (svake godine po dva centimetra). Bila sam stacionirana u Lido di Đezolu, najpoznatijem venecijanskom letovalištu. Lido je mirno i tiho mesto, tačnije ostrvo, fino uređeno, gosti su uglavnom Evropljani, većinom porodice s decom.
Ludi februar Kada sam s Lida brodićem stigla u Veneciju, moj prvi utisak je bio fascinantan. Kao da sam se odjednom zatekla u šesnaestom veku, u gradu iz bajke. Renesansne fasade, uske ulice prepune ljudi, ulični prodavci na svakom koraku, zabavljači s maskama. Maske su, inače, jedan od zaštitnih znakova Venecije a vezane su za tradicionalni karneval koji je među najpoznatijima u Evropi. U prevodu s latinskog karneval, ili 'carne vale', znači: neka živi meso. Karneval postoji još od vremena osnivanja grada, a održava se svakog februara. Kako je katolička crkva strogo zabranjivala opuštanja i uživanja svih vrsta, karneval se čekao s velikim nestrpljenjem jer se samo za vreme njegovog trajanja moglo raditi svašta, i to bez ikakvih posledica pošto je svačiji identitet bio skriven ispod maske.
Keramički Arlekin Maske su se u Veneciji zadržale do današnjeg dana, i prodaju se na svakom koraku. Ima ih od najjeftinijih, od nekoliko evra, pa do onih vrlo skupih koje imaju umetničku vrednost. Prave ih priznati i anonimni umetnici, kao i studenti umetničkih fakulteta. Ima zaista sjajnih, u jarkim nijansama sa srebrnim ili zlatnim štrasom, ukrašenih čipkom, perjem, krznom, kožom. Neke prekrivaju celo lice, neke samo pola. Ja sam kupila dve, jednu na ulici a drugu u radnji, ali nisam mogla da odolim i jednom keramičkom Arlekinu, delu nekog mladog umetnika.
Gondolijeri Pored maski simbol Venecije svakako su gondole koje voze

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.