Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 22

Ok!
Broj 27

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Gorki zaslađivač

Živimo u unutrašnjosti i 15 godina smo u braku. Imamo devojčicu od 10 godina. Oboje smo fakultetski obrazovani. On je iz ugledne porodice, sedamnaest godina stariji od mene. Od prvog dana brak je bio pakao. Pijanstva, druge žene, izbacivanja. Dete se rodilo posle četiri godine. Onda su nastajala periodična primirja, valjda je imao obzira zbog deteta. Osnovali smo firmu. Kada je dete ojačalo, i ja sam se uključila u posao. Para smo imali u izobilju onda kad drugi nisu imali ni za hleb. Trpela sam neverstva i ćutala zbog divne devojčice koja je izrasla u pravu princezu. Šta se zbivalo napolju, nije me interesovalo - društvene promene, promene morala. Bila sam zauzeta firmom, detetom, lošim brakom. Ali, đavo nije spavao. Došao je u liku kupca s prelepim osmehom. Fakultetski obrazovan, sa svojom firmom, ali očajnog boniteta (nisam znala, ali sam slutila). I tako su počeli svakodnevni susreti. Petnaest meseci iščekivanja kad će doći u firmu, dan da mi ulepša. Dalje od toga nismo išli. Nije hteo. Pravnik je po struci: 'Ne sme niko da nas vidi, izgubićeš sve, dete, firmu, ugled'. Ali, povremene pozajmice, doduše male, i svakodnevni dolasci nisu ostali neprimećeni. Grad je saznao, a on mi je rekao: 'Razvedi se pa ćemo izlaziti. Ja ću te sačekati'. Strah od toga šta će biti, a i to da je za 15 meseci kroz njegov život prošlo deset devojaka, držalo su me na oprezu. Nisam podnela tužbu za razvod. Na Uskrs, uz najlepši osmeh na svetu on me je zaprosio. 'Budi zauvek moja', rekao je. 'Kako da kupim robu koju nisam probala?', odgovorila sam. 'Imamo sve vreme ovoga sveta'. Nisam smela. U nedelju se oženio. Od tog dana suze idu same, svako jutro, svako veče. Džaba uspešan projekat od nekoliko stotina hiljada evra koji se smeši… Gde sam sad? Kako bez osmeha od milion dolara?

Sva je prilika, poštovana čitateljko, da biste mi pisali u istom ovakvom stanju i očajanju i da ste prema svom 'momku' postupili i sasvim suprotno nego što jeste. Jednostavno zato što ste vi sve vreme - i ne samo po ovoj temi - snažno i istovremeno želeli dve sasvim oprečne stvari. I da se razvedete od muža - i da se ne razvedete. I da date poverenje onome kome niste verovali - i da mu ne date. I da mu verujete kada vam izjavljuje ljubav - i da mu ne verujete jer ih ima još bezbroj sa strane. I da vam materijalna sigurnost bude važnija od emotivne ispunjenosti - i da volite i okrenete leđa novcu. I da...
Umorih se samo navodeći delić vaših 'cepanja' i dvoumljenja. Koliko li samo snage, vremena i energije trošite tako svakoga dana i oko svake svoje odluke? I koliko vašeg umora, depresije i razočaranja potiče od premora tom unutrašnjom 'igrankom' u kojoj bez predaha vrtite samu sebe. 'Hoću-neću', 'voline voli'... I tako bez kraja.
Zato, poštovana čitateljko, sumnjam da biste bili mnogo srećniji i da ste se udali za svoju 'ljubav' kojoj niste verovali. Verujem da ni u ovome gde ste sada - niste dobro. Jer, vi biste naprosto hteli da nigde ništa ne rizikujete i da ne ugrozite i ne izgubite ništa što već imate. Samo ako bi moglo da se tamo gde ne valja 'ugradi' nešto 'sa strane'.
Zato nekako sumnjam da biste se ikada i udali za svog 'dragog'. On vam je više bio onaj 'slatkiš' koji pomaže da progutate 'hranljivi' ali i prilično opori život koji ste vodili pre njega i bez njega. 'Dodatak' koji vam pomaže da izdržite u svom životu, takvom kakav jeste, bez ikakve promene. Možda vaše suze teku iz žaljenja prema sebi i onome kako vidite svoj dalji život. Ovog puta bez 'zasla đivača'.

Fijuk biča

Muž i ja smo dve decenije u braku, oboje fakultetski obrazovani (ja sam i doktorirala). Radili smo u dobrim firmama, rano napravili kuću i rešili glavne probleme. Deca su već srednjoškolci, dobri đaci i vaspitani. Ja radim važan posao i dobro zarađujem. Poreklom sam iz ugledne porodice, lepo vaspitana i savršenog ponašanja. Problem je u mom mužu. Bio je veoma uspešan i cenjen u svojoj struci, zarađivao i mimo redovnog posla. Putovali smo po svetu, lepo odgajili decu, sredili stan. Kasnije je zbog raspada firme prešao na drugi posao, ali više nije bilo kao pre. Zarada je bila mnogo manja, menjao je poslove, ali para je bilo sve manje. Onda je počeo privatan biznis. Bez dovoljno kapitala, nije mogao da razvije posao i da izmiruje tekuće obaveze. U poslednje vreme prihodi su mu sve manji. Glavni finansijer porodice postala sam ja! On pokušava da započne nešto unosno, prijavljuje se na oglase i - ništa. Inače, ne pije, ne puši, ne troši, skroman je, ali me nervira što ne donosi novac. Delovao mi je inteligentno, a sada ne znam šta da mislim. U kući radi sve što mu kažem, ali smo najčešće u svađi pa se to odvija u ćutanju.
Ja sam veoma inteligentna, pedantna, uredna i odgovorna. Pokušavala sam već dugo da promenim njegove navike i hobi za koje smatram da su čisto traćenje vremena. A on je tvrdoglavo istrajavao u svome. Pokušavala sam da ga na druge načine nateram da se promeni i bude uspešan, onakav kakav smatram da treba da bude. Njemu je seks jako bitan a meni ne, mada sam uvek uživala (napominjem da smo verni jedno drugome). Kada ne bi uradio ono što treba ili u raspravama bio oštar prema meni, uskraćivala sam mu ga, a on je postajao još gori prema meni. Izbegavam da idem s njim bilo gde jer se ne osećam prijatno. Bojkotovanje u drugim sferama zajedničkog življenja nije pomoglo - postajao je ćutljiviji, ljući i nezadovoljniji. Strašno me vređa njegova hladnoća u takvim situacijama. Svaki trenutak kada smo zajedno koristim da ga podsetim na njegove obaveze i neke mnogo lošije ljude iz okruženja koji su se snašli na svakojake načine. A on pobesni i kaže da ne razumem ni njega, ni situaciju, ne poštujem njegove napore. Stalno mi prebacuje da ga ne volim, ni za dlaku se nije promenio u ophođenju prema meni kad se raspravljamo. A kada mu dozvolim seks, postaje sasvim druga ličnost, raspoložen, nežan. Na ivici sam strpljenja. Šta još da pokušam da bih ga promenila pa da bude muž kakav mi treba? Dokad da tolerišem što ne donosi dovoljno novca u kuću?

Iskreno se nadam, poštovana čitateljko, da se vi to - pišući mi na ovakav način o svom mužu i vašem odnosu prema njemu - samo šalite sa mnom. Jer, ako ste pri tome ozbiljni - onda nešto nije dobro. I to - baš.
Ono što ja čitam u vašem pismu jesu maksimalna kontrola, neprekidna prebacivanja i zahtevi koje postavljate svome mužu kao da je on neki vaš sluga ili rob. Da ne grešim dušu, ima on tu i neka prava. Na primer - da donese mnogo novca u kuću. I da ne pokazuje kako mu ne prija vaše šikaniranje. Da vas u svemu, uvek i apsolutno - zadovolji. Kako će to on izvesti - to već nije vaša briga.
Zato mi opis vašeg odnosa više liči na psihološki triler o gospodarici i poslušnom robu nego na brak. Ni reči o poštovanju, nežnosti, podršci, razmeni, razumevanju. Kod vas i seks služi za bolje 'kroćenje', s tim što vi ne živite sa životinjom nego sa čovekom, pa me to još više zbunjuje. I ponovo navodi na pitanje: šali li se ova žena sa mnom ili ona sve ovo - ozbiljno?
Bojim se, poštovana Nestrpljiva, da ste sve zajedno -promašili temu. Mislim, ako ste mi pisali o braku. Jer vaša priča je o nečem drugom. Vaše nevolje su nevolje nekog ko još nije uspeo da definitivno slomi svoje 'voljeno biće'. Pošto on, zaboga, još uvek ima svoj isti hobi. Onaj koji voli on, a ne vi. Mada, nekako ne mogu ni da zamislim da imam hobi koji ne volim ja, ali ga za mene propiše moj muž. I tako nekako, sve to što mi opisujete teško mi je razumljivo. Baš kao i to šta On još treba da uradi pa da vi budete zadovoljni količinom novca koji donosi u kuću? Da ubije nekog? Opljačka banku? Uključi se u trgovinu ljudima? Diluje drogu u školskom dvorištu? Samo da te pare donese što pre i u što većoj količini u vaš dom. Jer vi, izgleda, postajete sve opasnije - nestrpljivi.