Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 22

Ok!
Broj 27

Dom Novaka Jaukovića

Salon za prekrajanje sveta

Profesor robotike, nekadašnji veliki majstor masonske lože Jugoslavije a sada Crne Gore, sa suprugom Slavkom, sinovima Milošem i Markom i kćerkom Jelenom živi u četvorosobnom stanu gde se pije iz rasparenih čaša, a pripadnost moćnoj tajnoj organizaciji čita iz simbola enigmatski raspoređenih na nameštaju i slikama

Piše: Vesna Čađenović
Photo: Risto Božović

U Beogradskoj ulici, tik pored fudbalskog stadiona FK Budućnost u podnožju brda Gorica, omiljenog šetališta Podgoričana, na prvom spratu jedne od najstarijih četvorospratnica u prestonici Crne Gore, izgrađenoj daleke 1960, nalazi se dom profesora Novaka Jaukovića, predavača na podgoričkom i beogradskom Elektrotehničkom fakultetu, čoveka čije znanje iz oblasti robotike budi podjednako interesovanje javnosti kao i delovanje u organizaciji kojoj, kako sam kaže, s ponosom pripada. Ovaj pedesetsedmogodišnjak je donedavno bio veliki majstor Velike lože Jugoslavija, masonske organizacije, a sada je veliki majstor Velike lože Crne Gore. U četvorosoban stan, nasleđen od roditelja, uselio se krajem sedamdesetih godina, došavši iz Beograda, gde je odrastao i do tada živeo.
- Oduvek sam želeo da ambijent u kome obitavam bude isprepletani generacijski stil življenja, oplemenjen navikama, zadovoljstvima i potrebama moje porodice - kaže Novak Jauković sedeći u jednoj od četri tamnocrvene fotelje s kraja osamnaestog veka.
Ima troje dece, sina Miloša, rođenog u lepoj studentskoj vezi koja je potrajala nekoliko godina, ali se nije završila brakom, i Marka i Jelenu iz braka sa Slavkom, profesorkom matematike, svojom životnom saputnicom, koja je profesionalnu karijeru zamenila pedagoškim radom sa sopstvenom decom.
- Nije mi bilo nimalo čudno kada je moja supruga, jedan od najboljih studenata Prirodnomatematičkog fakulteta u Beogradu, posle kratkog rada u prosveti odlučila da se posveti svojoj deci. Oboje smo rodom sa Žabljaka, vaspitavani na sličnim vrednosnim stavovima i, kad je reč o porodici, ponašali smo se po modelu naših roditelja. Ovo je jedna od meni najdražih stvari u kući - kaže Jauković pokazujući bistu svog oca, predratnog pravnika i posleratnog generala, čiji portret u ulju krasi i zid radne sobe. - Njegova staloženost i razboritost imale su presudan uticaj na nas četvoro dece, a majčina nežnost nam je ulepšavala detinjstvo - dodaje.

Nameštaj s prošlošću
Iako je robotika njegova specijalnost, ostao je dosledan svojoj viziji spajanja generacijskih stilova, ali je, zahvaljujući najpre podudarnosti njegovih i Slavkinih stavova, stan u kome žive ostao isti kakav je i bio kada su se pre dve decenije uselili u njega.
- Sav nameštaj su doneli moji kad su se 1969. zbog očeve službe preselili ovamo. Pošto je Slavka odrasla u Vojvodini, i

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.