Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 22
Ok!
Broj 27
Moje putovanje
Nju Orleans
Glumica DAH teatra Sanja Krsmanović-Asić, u gradu na ušću Misisipija u Meksički zaliv, koji je uragan Katrina gotovo razrušio pre godinu dana, osetila je preporod, u čuvenim klubovima pronašla je odličan džez, jela nezaboravnu džambolaju i probala nove varijante najljućih začina
Ovo putovanje ima svoju istoriju. Prva turneja 'DAH teatra' po Sjedinjenim Američkim Državama bila je 1996, dakle tačno pre deset godina. Igrali smo predstavu 'Legenda o kraju sveta'. Posle povratka u našu zemlju obratila nam se Keti Randels, mlada glumica iz Nju Orleansa, sa željom da doputuje u Beograd i uči od nas. Sećam se vrlo jasno kada je stigao taj veliki koverat, i kad smo se svi okupili oko njene slike i si-vija koji je poslala, kao da se prijavljuje za kasting u nekom važnom filmu. Ona iz svog američkog sna želi da dođe u zemlju gde je život tih godina bio neverovatno težak, gde je većina mladih želela da pobegne glavom bez obzira, pomislila sam. Ali, postoje izuzeci. Doselila se i usavršavala ovde, sve do bombardovanja. Keti je u Nju Orleansu osnovala svoju grupu 'ArtSpot Productions'. Prošle godine u decembru trebalo je da se održi festival kojim bi se proslavilo deset godina postojanja njene trupe, ali zbog uragana je pomeren za ovu.
Prekookeanski član Uz ogroman napor i u veoma teškim uslovima održan je festival pod nazivom 'Artistic Ancestry' (Umetničko poreklo ili preci). Kao njeni prijatelji i kolege bili smo pozvani i mi - to se nekako podrazumevalo. Keti Randels je prekookeanski član našeg pozorišta. ODIN teatar, za koje mi smatramo da su naši učitelji i mentori, zatim izuzetno poznati Torgeir Vetal, Roberto Kareri i Jan Ferslav, takođe su nastupali. DAH teatar je učestvovao s našom najnovijom predstavom 'Priča o čaju', koja je premijerno prikazana u novembru u Beogradu, u našem pozorištu, kao i s mojom solo predstavom 'Ples sa tamom', koju igram već četiri godine. Obe je režirala Dijana Milošević. Odlično su prošle, kao i radionice koje smo održali američkim umetnicima.
Crni Deda Mraz Boravili smo u svojevrsnom sendviču između Dana zahvalnosti i Nove godine. Sve je predivno ukrašeno, a jedan od najupečatljivijih susreta bio je s velikim crnim Deda Mrazom koji je, naravno, s diksilend orkestrom hodao tržnim centrom i pevao božićne pesmice u džez stilu.
U carstvu dobre svirke Ovo je većini nas bio treći boravak u Nju Orleansu, a prvi posle uragana Katrina. Razlika je ogromna, ne možemo da uporedimo grad u odnosu na prethodni boravak. Negde caruju neoni, a dva kvarta dalje prava beda. Ali bez obzira na sve, muzika i dalje dopire iza svakog ugla, sjajni džez, bluz, trubači, ulični muzičari ili živa svirka iz lokala. I dalje je to grad s najzanosnijom muzičkom scenom na svetu.
Jutarnje zadovoljstvo Bili smo smešteni u hotelu 'Bourbon Orleans',
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
