Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 22

Ok!
Broj 27

Kuhinja Ljiljane Dragutinović

Kofer pun vanilica

Popularna glumica je kulinarske veštine nasledila od majke, koju pamti po brašnjavom nosu i najboljoj zimnici na svetu, a strast prema gastronomskim avanturama pokušava da prenese i na svoju kćerku Anu Vučelić, kojoj u Parizu najviše nedostaju čokoladne bombice iz njihove kućne radionice

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Marija Ćalić

Sve o umetnosti ishrane popularna pozorišna, filmska i televizijska glumica Ljiljana Dragutinović naučila je od roditelja. Hranu sprema veoma pažljivo, ali jednostavno. Kad kuva, svaki komad povrća mora da se vidi, izuzetno joj je važno da na stolu uvek ima četiri boje i ne može da zamisli ručak bez supe ili čorbe. Ne podnosi nikakve mikseve, i uverena je kako je sve mnogo ukusnije ako se jede zasebno. Čak i kad se prepušta čarima sira i pršuta, koje svake godine nabavlja sa Njeguša, ili uživa samo u pršutu, ili u hlebu i siru. Nikada ih ne jede istovremeno. Mamino uživanje u spremanju kulinarskih specijaliteta i očev asketizam odredili su i njen odnos prema hrani, koji je prenela i na svoju decu, sina Branislava i kćerku Anu, iz braka s Miloradom Vučelićem.
- Volim miris hrane. Kao mala pila sam čaj od lipe, ali uz njega nikad nisam jela keks, već koricu hleba. Tako me je učio otac Radoje, on je znao da uživa u malim stvarima. Obožavao je džem od šljiva koji je kuvala moja majka Spasenija, a gozbu od toga pravio je tako što bi na krišku hleba s džemom narendao još i beli sir. Nikada nije mogao da razume zašto mama pravi torte kad je sve ono što stavlja u njih, mnogo lepše da se jede zasebno. I mislim da je bio u pravu. Mama je ceo život nešto mesila i uvek je na vrhu nosa imala brašna. Roditelji se pamte po mnogim stvarima, ali nje se sećam po tom detalju, predivnim pitama i najboljem hlebu na svetu. Kad sam i sama rodila decu, verovala sam kako će i oni mene pamtiti po jelima koje im spremam. Svaki put kad sam nešto mesila, vodila sam ih sa sobom u kuhinju i davala im po kuglu testa. To njihovo igranje testom za mene su najlepše životne avanture.
Pre udaje nije imala potrebe da se mnogo mota po kuhinji. Njene ambicije bile su usmerene ka glumi. Mada i danas tvrdi kako nije neka velika kuvarica, spisak jela koja ume da pripremi zaista je impozantan. Nisu joj strani ni italijanski, ni kineski specijaliteti.
- Tajne kulinarskog zanata učila sam od mnogo ljudi. Dobijala sam svakakve recepte, a najviše mi se dopala blaga kuhinja moje drugarice Azre Čengić. Ona mi je pokazala kako se priprema spanać, boranija i ostalo povrće. Želela sam da naučim kako se mesi testo za hleb, i mama mi je to s mnogo strpljenja objašnjavala. U Bačkoj sam savladala pravljenje štrudle i krofni. Kao i moja majka, koja je bila zaista neprevaziđeni majstor za zimnicu, svake

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.