Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 21

Ok!
Broj 27

Vesna stanojević, intimno

Tvrđava topline i razumevanja

Koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici sa grupom aktivistkinja otvorila je tri Sigurne kuće u kojima žrtve traže poslednji izlaz iz kruga pakla, a podršku za njen rad pružaju joj suprug Slavoljub, kćerke Katarina i Irena i unuka Teodora

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Marija Ćalić

Sve dok nije počela da volontira na SOS telefonu, njen život se odvijao na relaciji porodica, posao, kuća. Tek kad je prvi put podigla slušalicu i s druge strane čula drhtavi glas žene koja je bojažljivo govorila o višegodišnjem paklu kroz koji je prolazila, shvatila je koliko, zapravo, ima ljudi koji očajnički traže da ih neko sasluša. Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, za razliku od osoba kojima pomaže, decenijama živi u skladnom braku sa suprugom Slavoljubom, sada lekarom u penziji. Ima dve kćerke, Katarinu i Irenu, i unuku Teodoru.
- Roditelji su srećni samo ako su im deca uspešna, a moja kćerke to zaista jesu, i ponosna sam zbog toga. Katarina je diplomirala biohemiju, ali radi kao menadžer u The Belgrade Times, Irena psihologiju, a zaposlila se u Ministarstvu zdravlja i trenutno je na postdiplomskim studijama u Holandiji. Bile su malo iznenađene kad sam počela da se bavim ovim poslom, ali kako su rasle, shvatale su ozbiljnost mog poziva. Kad uđete u tu priču i kad vidite šta ljudi oko vas doživljavaju, jednostavno ne možete da se otrgnete od toga. Iako se svi pomalo pravimo da takvi problemi ne postoje, žene među nama godinama trpe nasilje, deca žive u nasilničkim porodicama, vršnjaci se međusobno maltretiraju, stari su izloženi svakakvim torturama. I kad čuju da neko u zgradi tuče članove porodice, ljudi izbegavaju da to prijave jer ne žele da svoje podatke daju policiji kako ne bi došli u situaciju da im nasilnici napadnu decu u liftu.
Savetovalište protiv nasilja u porodici Vesna je osnovala1996. sa još dve koleginice, advokatom i psihologom. Četiri godine ranije počela je da radi kao volonter na SOS telefonu.

Oglas za drugi život
- Pročitala sam oglas u jednim novinama i prijavila se za obuku. Odlazila sam sporadično, jer mi se činilo da to ne funkcioniše onako kako sam zamišljala. Bila sam apsolutni početnik i morala sam da dežuram sa iskusnijom volonterkom. Njen pristup i način rada zaista su me potresli.
U to vreme volenterke su radile u Domu omladine. Kasnije im je Skupština grada Beograda obezbedila jednu prostoriju u Tiršovoj ulici, a zatim im je švajcarska vlada kupila stan.
- Broj poziva se drastično povećavao iz dana u dan, zato sam prosto osećala potrebu da budem tu i da se javljam na telefon.
Kao pravnik po struci, pomagala je i savetima iz svoje profesije. Koristila je svaki slobodan trenutak da se nađe onima kojima je pomoć

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.