Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 21
Ok!
Broj 27
Naš dom: Jelena Ćuruvija i Aleksandar Đurica
Riznica slatkih i bolnih uspomena
Popularna glumica, kćerka velikana srpskog novinarstva, ubijenog vlasnika Dnevnog telegrafa, sa suprugom i kolegom u stanu na dva nivoa u strogom centru Beograda izgradila je bajkovitu scenografiju u kojoj bez aplauza i treme igra zahtevne uloge kuvarice i gospodarice vatre
Piše: Boris Jakić
Photo: Jelena Mandić
Da životni prostor nije sačinjen isključivo od zidova i predmeta, prozora i vrata, već da ga prožimaju uspomene na drage osobe koje su u njemu živele, svedoči primer bračnog i glumačkog tandema Jelene Ćuruvije i Aleksandra Đurice. Stan na poslednjem spratu dobro očuvane zgrade, projektovane u najboljoj tradiciji kasne secesije, nalazi se u strogom centru metropole. Kao urbano utvrđenje, sa svih strana je opasan višespratnicama koje ga štite od radoznalih pogleda. Do ulaza u zgradu stiže se kroz prostrano i sređeno dvorište, koje je sa ulicom spojeno haustorom u kome je na pravoslavni Uskrs 1999. ubijen Jelenin otac Slavko Ćuruvija, simbol slobodnog, hrabrog i profesionalnog novinarstva.
- Svaki put kad ulazim ili izlazim iz stana osetim isto: uskomešaju se emocije i krv počne da mi vri. Ima devedeset dva meseca od ubistva mog oca, i otada sam kroz taj haustor prošla deset hiljada puta, ali se gotovo uvek rasplačem. Često zastanem i pogledam pločnik na koji je pao pošto su mu ispalili metak u glavu. Tuga, pomešana s osećajem bespomoćnosti, razara mi utrobu. Taj haustor je za mene tatin krst na kome je vaskrsao i postao besmrtan.
Pečat ovom stanu dao je Slavko. Sređivao ga je za sebe, poštujući jedan od svojih osnovnih principa da sve što se radi mora da bude kvalitetno i trajno.
- Pošto sam nekoliko meseci ovde živela sama, suočila sam sa Slavkovom energijom. Svaka stvar me je asocirala na njega. Bilo mi je dovoljno da pogledam neki predmet i da krenu suze. Tek kad mi se pridružio suprug, počela sam normalnije da funkcionišem. Stan je sada mešavina tatinog i našeg duha. Zamišljen je kao neka vrsta momačke gajbe. Tata ga je osmislio za sebe, ali je nameravao da ga ostavi bratu i meni u momentu kad ostvari svoju davnašnju želju i sagradi kućicu na periferiji Beograda. Bio je veliki esteta. Kao temeljan čovek, vodio je računa o svakoj sitnici. U njegovom svetu sve je imalo svoje mesto. Tu osobinu sam nasledila od njega. Primetim ako je fotelja deset centimetara van pozicije koja joj je namenjena. Kupovao je samo najkvalitetnije. Prijatelji, zaljubljenici u tehnološke inovacije, rekli su mi da je Slavkova muzička linija nešto najbolje što se može pronaći u svetu audio-uređaja. Kad smo u stanu, uključena je maltene non-stop. Reprodukuje vrhunski zvuk. Često nam se dešava da gledamo televiziju, a slušamo radio ili neki dobar disk. Bio je strog i autoritativan
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
