Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 21

Ok!
Broj 27

Nataša Šolak

Formula bračne idile

Atraktivna glumica, koja je dve godine opravdano odsustvovala sa scene jer je dobila kćerku, u ulozi supruge i majke snašla se jednako dobro u stvarnom životu i pred kamerama, u rimejku kultne serije Pozorište u kući, što joj je pomoglo da poveruje u ljubav za ceo život

Piše: Igor Karanov
Photo: Branko Pantelić

Atraktivna glumica koja se, posle nekoliko zapaženih uloga u ranoj mladosti, proslavila 2004. kao Sabaha, medicinska sestra u ostvarenju Emira Kusturice Život je čudo, na vrhuncu popularnosti iznenada je iščezla sa scene. Sa suprugom Vukom Tapuškovićem živela je u Americi i Srbiji, ali se nije pojavljivala u javnosti. Onda se, jednako naglo kao što je i nestala, spektakularno vratila prihvativši više nego primamljivu ponudu da igra Olgu Petrović u novoj verziji legendarne televizijske serije Pozorište u kući, u režiji Balše Đoga. A radi rame uz rame s Draganom Bjelogrlićem, Tanjom Bošković, Branimirom Brstinom i sve popularnijom mladom Nadom Macanković. Kao i čitav tim ove obećavajuće serije, priznaje da je imala dozu treme znajući koliko je prethodna glumačka ekipa maestralno obavila svoj posao, te da joj nije bilo nimalo lako da se prihvati lika koji je tumačila čuvena Stanislava Pešić. Ipak, ovo je njena prva uloga odrasle, udate žene, majke, koju je, kako kaže, dočekala spremna, jer sad već poseduje iskustvo iz tih oblasti života.
- Sasvim je prirodno što sam upravo sad dobila ovakvu ulogu. To što već imam bračno i majčinsko iskustvo pomoglo mi je da bar s te strane otklonim sumnju u sebe kad sam razmišljala da li da se prihvatim ovog posla. Neke detalje u priči o porodici Petrović smatram vrlo važnim gradivom: iako su njeni članovi u današnjici, s vrlo aktuelnim problemima i nedoumicama, među njima ima i topline i romantike koje su ranije, dok je cela nacija gledala prvi serijal, zaista postojali među ljudima, a sada ih gotovo nema. Volela bih da taj deo scenarija, iako izgleda kao pomalo nostalgičan utopijski san, unesem u sopstveni život. Dramska radnja koja počiva na harmoničnom odnosu dvoje koji su deset godina u braku danas izgleda veoma duhovito, čak ironično. Ipak, već na probama sam primetila da smo se svi lako i prirodno vezali za harmoničan odnos Olge i Rođe. To je upravo ona ljubav o kojoj svi sanjamo, a niko ne može sa sigurno šću da kaže da se stvarno dešava. Međutim, ja sam uverena da ona zaista postoji negde duboko u svakom od nas. Ne znam da li je to moguće posle deset godina, jer sam tek tri u braku, ali mislim da jeste, a ključ je, zapravo, u izboru partnera: postoje muškarci za ceo život, i nije ih teško prepoznati, samo je problem u tome što je danas većina žena previše fokusirana na sadašnji trenutak, umesto na večnost - kaže

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.