Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 21
Ok!
Broj 27
Moj orman: Dragana Jugović del Monako
Karmen u glamuroznom šlafroku
Maštala je da postane lekar, a ne operska diva, ispostavilo se da joj najbolje stoje raskošne toalete, jer je melodrama u njenom garderoberu svakodnevna pojava, marama s Mocartovom Malom noćnom muzikom promovisana je u neophodan modni detalj, dok su se kišobrani izborili za status fetiša
Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić
Zvezdi Beogradske opere Dragani Jugović del Monako odmalena su govorili da je rođena za ulogu Karmen, a sada je ona njen zaštitni znak. Peva je već deset godina, i zahvaljujući njoj se proslavila. Kad obuče pozorišni kostim, sasvim se transformiše u lik koji igra i valjda baš zato crvena haljina s karnerima i par kastanjeta nikome kao njoj ne leže toliko dobro. A isto tako perfektno stoje joj i dugačke satenske toalete, farmerke i patike, srebrne tunike, bluze od šifona i balon suknje. U njenom ormanu ima svih stilova i epoha: tu su pozorišni kostimi, trendi garderoba, klasične toalete, sportska oprema i ručno šivene kreacije. Pažljivo čuva sve nasleđene i poklonjene modne detalje među kojima ima pravih čuda kao što je svilena marama na kojoj je odštampana partitura Mocartove Male noćne muzike.
Prvi put je tumačila ulogu Karmen 1996. godine.
- Bilo je to izvođenje povodom proslave pedeset godina opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Posle toga sam najčešće pevala Karmen u inostranstvu i ta uloga je postala moj zaštitni znak. Iako je fizički i emotivno izuzetno zahtevna, nikad mi nije bilo teško da je spremam. Poslednja premijera je kruna mog desetogodišnjeg rada na toj ulozi. Mislim da u umetnosti savršenstvo ne postoji, ali svi umetnici mu teže i nadaju se da će svaka nova predstava biti bar malo bolja od prethodne. Ovog puta Karmen je prvi put u istoriji srpske opere u celini izvedena na francuskom jeziku. Na sceni se doslovce transformi šem u ulogu, pa tako u meni ima osobina koje delim s Karmen. Neki je tumače kao vulgarnu i zlu ženu koja se poigrava drugim ljudima, ali ona, zapravo, samo traži svoj ideal. Kao i svaka žena traga za svojim herojem i - pati.
Pred svaku predstavu Dragana se priprema i fizički, i psihički. Dva sata ranije dolazi u pozorišnu garderobu, oblači kostim, a onda ulazi u lik koji tumači.
- Teatar je za mene još uvek igra. Nikad nemam tremu i uživam na sceni. Kao i svaka žena obožavam elegantne kostime jer volim da budem lepa, ali uloge su ponekad zahtevale i da izgledam neprivlačno, na primer u ulozi Acočene u Verdijevoj operi Trubadur. Tumačila sam i muške role. U početku mi je bilo čudno da nosim muška odela, ali brzo sam se uživljavala u uloge superheroja. Svaki nastup je za mene praznik, a prvi u pozorišnom kostimu bio mi je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu,
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
