Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 21

Ok!
Broj 27

Slavica i Sofija Knežević

Odlazak tragičnog heroja

Kćerka i supruga Srđana Kneževića, novinara i sportskog komentatora, koji se čitavu deceniju borio protiv kvadriplegije radom i ljubavlju bližnjih, još ne žele da prihvate da se on više nikada neće probuditi i zatražiti da mu puste Bitlse

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Branko Pantelić i privatni album

U subotu je napisao svoju poslednju kolumnu. Diktirao je supruzi i kćerki iz kreveta. Slušao je Bitlse, kao svih poslednjih godina do tada.U nedelju je izgubio svest. Više se nikada nije probudio. Veliko srce Srđana Kneževića, novinara i komentatora Sportske redakcije Radio Televizije Srbije i kolumniste dnevnih novina, prestalo je da kuca. Preminuo je u ponedeljak 18. decembra. Iako je čitavu deceniju bio prikovan za invalidska kolica, Srđan je imao velike planove. Početkom 2006. objavio je autobigrafski roman Sanjam da te držim za ruku. Želeo je da napiše još jednu knjigu, da dobije unuke i da mu kćerka Sofija magistrira. Tog dana ona je trebala da brani magistarski rad na Fakultetu političkih nauka. Do poslednjeg momenta se nadala kako će njen tata to, ipak, dočekati. Ali, telo ga je izdalo. Otišao je kao što je i želeo, u svojoj kući, dok je spavao.
- Posle promocije njegovog književnog prvenca, koji je pisao s velikim entuzijazmom, zdravlje mu je bivalo sve lošije. Počeo je da mršavi, često je imao visoke temperature. Funkcija bubrega bila mu je smanjena. Od ležanja je imao i dekubite. Živeo je u začaranom krugu infekcija koje su smenjivale jedna drugu. Organizam mu je potpuno oslabio, pa se od promocije do leta više odmarao i bio u krevetu nego što je bio aktivan. Premorio se, i nadali smo se da će ga odmor oporaviti. Letos mu se stanje poboljšalo pa smo očekivali da će biti aktivniji - kaže njegova supruga Slavica.
Prve simptome bolesti Srđan je osetio neposredno nakon prenosa rukometne utakmice Jugoslavija - Hrvatska na Evropskom prvenstvu u Sevilji 1996. godine. Otežano je disao, bio je malaksao, bolele su ga desna ruka i noga. Šest meseci kasnije lekari su ustanovili dijagnozu: diskus hernija vratne kičme. Operacija je bila neizbežna. U bolnicu je otišao s nadom da će hirurškom intervencijom otkloniti probleme koji su ga mučili. Ali, zauvek je ostao nepokretan. Supruga, kćerka i otac nisu mu dozvolili da poklekne. Ubeđivali su ga kako mora da živi, jer je njegovoj devojčici potreban otac, a ne njegove požutele fotografije.
- Srđanu je zaista bilo teško. Morao je da se suoči s kvadriplegijom, oduzetošću sva četiri ekstremiteta, i da prihvati sebe. Ali, on je uvek bio veliki borac. Uspeo je da prevaziđe stanje u kome se našao.
Kasnije je novinaru priznao da je tih prvih meseci proklinjao što je živ. Nikako nije mogao da shvati zbog čega je ostao nepokretan. Smatrao je da je

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.