Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 21

Ok!
Broj 26

Ekskluzivno: Marija Vujović

I manekenke umeju da vole

Svetski supermodel, lepotica čije lice krasi naslovne strane najprestižnijih modnih magazina, i pored planetarne slave i nepristojnih ponuda već godinama je zaljubljena u svog dečka Radoša Purića i sanja topli dom sa bar četvoro dece

Piše: Vesna Čađenović
Photo: Risto Božović

Posle izbora za Elitovo lice 2000. godine u Beogradu, gde je osvojila drugo mesto, svetsku karijeru je počela u Amsterdamu. Kratko je radila u Nemačkoj, Španiji, a posle petnaestak dana boravka u Italiji otišla je u Pariz, gde je kao tinejdžerka učestvovala u kampanji za Beneton, radila editorijale za Marie Claire i Elle. U vrh modne industrije dospela je 2002, pošto je potpisala ugovor za prestižnu njujoršku modnu agenciju DNA. Podgoričanka Marija Vujović je od tog trenutka samouvereno zavladala svetskim modnim pistama. Bila je meta najpoznatijih modnih fotografa, a njeno lice krasilo je stranice najprestižnijih magazina poput američkog Voga. Šarmom, lepotom, izdržljivošću koja se krila u njenom krhkom telu, ali i mudrošću, uspela je da izgradi ime i stekne planetarnu slavu. Nostalgiju, koju je od samog početka osećala za rodnim krajem, nije pobedila, ali je, osnažena podrškom majke, sestre i brata, i bezuslovnom ljubavlju svog dečka Radoša Purića, koji je pre dve godine napustio Novi Sad i studije menadžmenta kako bi bio pored nje, uspela da je ublaži. Prelepa tamnooka lepotica se ovih dana odmara u roditeljskom domu, odakle je počela njena odiseja kroz svet mode. To je trenutak kog se seća kao da je bilo juče.
- Bila sam u prvom razredu muzičke škole kad me je mama prijavila za Elitov izbor. Ona je kao devojka bila vrlo lepa, toliko da su njenog oca molili da joj dopusti da se prijavi na izbor za najlepšu devojku Podgorice. Nije pristao. To je bilo posleratno vreme i plašio se kako će na to reagovati sredina. Iako me je uvek podržavala, kad sam se osamostalila i otišla u inostranstvo, često je znala da mi kaže: Marija, sve je to dobro, ali najvažnije je da ostaneš normalna. Sada mi to više ne govori, i to smatram svojim uspehom.

Zašto ste poželeli da se bavite manekenstvom?
- Na pisti se osećam fantastično. Onog trenutka kad se upale reflektori, potpuno sam drugačija i mogu da ispoljim posebnu vrstu energije.

Da li vam je bilo teže kad ste počinjali, ili sad, kad ste na vrhu?
- Sada. Teško je probijati se, ali ni upola koliko je teško ostati u vrhu. Svake godine se pojavljuju nova lica, menjaju se zahtevi tržišta, usponi i padovi u ovom poslu su gotovo normalni. Iza sebe imam četiri uspešne godine. Sada, ako mi je neki period lošiji od prethodnog, nastojim da se ne razočaram. Nastavljam dalje. Svesna sam da ako ove godine nisam bila u trendu ne znači da neću biti sledeće. U svetu mode, ipak,

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.