Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 21

Ok!
Broj 26

Kuhinja Žan-Mari Bursikoa

Ukus kroasana sa reklame

Pasionirani konzument marketinških spotova, koji je sakupljačku strast pretvorio u popularni svetski praznik advertajzinga što je poslužilo kao uzor za Noć reklamoždera, premda je veoma talentovan kuvar, svoj istančani francuski apetit još kao mali usmerio je prema slatkišima na bilbordima, jer su mnogo bolji od onih u prodavnici

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Žan-Mari Bursiko je, umesto na vitaminima i belančevinama, odrastao na reklamama. Nimalo čudno, smatra on, kad je sve na bilbordima, plakatima i u propagandnim spotovima mnogo lepše nego u stvarnosti. Vlasnik je prve svetske biblioteke reklama Cinemateque Jean Marie Boursicot i osnivač velike planetarne smotre advertajzinga Nuit des Publivores, koja je bila motiv da se kod nas organizuje slična manifestacija Noć reklamoždera, čiji je gost nedavno bio.
Ovaj tipični francuski gurman obožava guščiju paštetu, nikada ne popije više od dve čaše vina i zna gde da kupi zaista dobar sir, ali više voli poslastice na reklamnim filmovima i plakatima. Svet bi za njega bio savršen kad bi se umesto pravih jeli kroasani sa čokoladom sa slike.
Žan je u svakom pogledu bio neobično dete: umesto dečačkih igara voleo je da s mamom pravi minijaturne ručkove, a umesto salveta i znački skupljao je marketin ške suvenire po đubrištima.
- Obožavao sam filmove i provodio sate i dane u bioskopskim salama Marseja. Blokovi reklama pre projekcija za mene su bili najveća zabava. Obožavao sam celuloidni svet virtuelnih deterdženata, hamburgera i bombona, i iskreno se užasavao stvarnosti koja je u odnosu na to sasvim nesavršena. Dok su ostali klinci iz kraja skupljali sitan novac za lilihipe i čokoladice, ja sam od kino-operatera svog omiljenog bioskopa Cine Madeleine dobijao besplatne slatkiše na filmskoj traci u obliku reklama za francuske sladolede i kremove.
Imao je samo deset godina kad mu je skupljanje reklama postalo hobi. Prvi trofej u kolekciji bio je plakat za sir Gervais, posle čega je njegova galerija počela munjevito da se širi. Kad je završio studije, shvatio je da je jedini čovek na svetu sa takvim hobijem. Saznao je čak da je njegova zbirka starih reklama pravo blago, jer ih marketin ške agencije bacaju.
- Odlučio sam da svima omogućim pristup mojoj ličnoj Ali-babinoj pećini, i osnovao svoju kinemateku. Danas ona sadrži četiri stotine i šezdeset hiljada filmova, a godišnje se uvećava za deset do dvadeset hiljada komada. Odlučio sam da manifestaciji na kojoj se prikazuju reklamni spotovi iz celog sveta dam sugestivno ime koje asocira na gozbu, jer reklame doživljavam kao delikatese. Na njima hrana izgleda mnogo bolje nego u stvarnosti. Ipak, to ne može da me prevari: nikad ne kupujem ono što me vizuelno oduševi pre nego

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.