Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 20
Ok!
Broj 26
Moje putovanje
Askoli
Primadona Beogradske opere Suzana Šuvaković-Savić u čuvenom teatru Ventidio Basso bila je Mimi u Boemima i Kerubina u Figarovoj ženidbi, gustirala je liker od anisa u sto godina starom kafeu Meletti za stolom gde su pisali Hemingvej i Sartr, a kući se vratila sa samo jednom željom - da ponovo ode u ovaj lepi italijanski grad
Povod mojih čestih odlazaka u Askoli je gostovanje u tamošnjem teatru 'Ventidio Basso'. Idem više puta tokom godine, tako da sam osetila i proleće i jesen u ovom prekrasnom mestu punom duha i optimizma. Za njega me vežu uloge, i to glavne: Mimi u Pučinijevim 'Boemima', Kerubina u 'Figarovoj ženidbi' i Fata u 'Pinokiju'. Za Askoli me veže i publika koja je zaista zahvalna. Tamošnji gradonačelnik je uvek prisutan na predstavama opere, pomno prati i uveliko aplaudira pevačima.
Inače, u Italiji sam samo Suzana Savić, jer je njima predugo da napišu, a kamoli da izgovore ono Šuvaković. Interesantno je što imam dva operska imena - kraće za inostranstvo, i ono duže za Srbiju. Ne smeta mi to.
Kafa i šljivovica Novembar sam u Askoliju provela radno, u znaku izvođenja, kao i pohvala koje sam dobijala. Nakon iscrpljujućih predstava odlučila sam da jedan dan odvojim samo za sebe. Jedno jutro sam ustala i uputila se ka čuvenom restoranu 'Cafe Meletti', poznatom po specifičnoj kafi. Kupila sam novine 'Il Messaggiero' i naručila famozni napitak koji razbuđuje. Degustirajući ga listala sam novine i došla do moje slike i teksta u kom su me nazvali Srpkinjom. Bila sam oduševljena i ponosna. Naziv sam opravdala. Sasvim slučajno, u Italiju sam ponela rakiju šljivovicu i šolje s natpisom Beograd.
Bezvremeni vazduh 'Cafe Meletti' je otvoren davne 1907. godine. Ovih dana kreće akcija koja će vrhunac doživeti u maju 2007, kada lokal puni sto godina. Ovaj bar u centru Askolija bio je mesto susreta i razgovora mnogih poznatih i nepoznatih ljudi. Obeležavanje stogodišnjice predviđa mnogobrojne susrete pisaca i novinara. Teme će biti istorija kafea, njegova ekonomska i društvena važnost i uloga u sportskim i književnim dešavanjima. Novinarka Sandra Petrinjani u časopisu 'Panorama', u jednom članku o književnim kafeima, napisala je: 'Ljudi imaju potrebu da se zaustave i da razmisle. 'Meletti' je odličan za tako nešto - to je mesto gde se dobro osećate, gde možete da razmenite mišljenje i udahnete 'bezvremeni' vazduh ‘istorijskog kafića’.
Ovaj projekat obeležavanja stogodišnjice realizuje se i u saradnji sa Đampjetrom Gaetanijem, koji je, između ostalog, i inicijator aktivnosti vezanih za zaštitu ostalih istorijskih objekata na ovoj teritoriji. 'Caffe Meletti' su u prošlosti posećivali velikani poput Hemingveja, Sartra, Simon de Bovoar, Pjovena, Gatuza, Ličinija... Upravo je lik slikara Osvalda Ličinija jedna od centralnih tema
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
