Europapress Izdanja
Doktor u kući
Broj 20
Ok!
Broj 26
Kuhinja Tanje Jordović
Posna čarolija na kolutu ananasa
Poznata novinarka, urednica Informativnog programa Televizije Pink, žali što nema talenta za kulinarstvo, ali je to ne sprečava da sa sinom Lukom i njegovom devojkom Kijom Fudžitom istražuje granice hedonizma
Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Marija Ćalić
Njena specijalnost je dinstanje partijskih lidera na tihoj vatri, prženje ministara u sosu od crnog bibera, mešanje čorbe od političkih i finansijskih afera, ali u sopstvenoj kuhinji deluje kao da ima dve leve ruke. Svi njeni pokušaji da umesi kolače ili napravi biftek po pravilu su bili bez željenih rezultata, pa je na kraju odustala od dokazivanja za šporetom. Zato već godinama bez problema svake večeri servira vesti milionskom auditorijumu. Najveći kompliment koji je Tanja Jordović, urednica Informativnog programa TV Pink, dobila za neku hranu bio je: Pa može da prođe, što njoj, naravno, nije bilo dovoljno.
- Ceo dan sam se mučila u kuhinji, a ocena koju sam dobila bila je samo prelazna. Shvatila sam da, nažalost, ne umem da kuvam. Iako zaista mislim da je to jedan od najkreativnijih poslova na svetu, meni to jednostavno ne ide. Svaki put se razočaram kad nešto spremim, jer znam kako to isto jelo izgleda kad ga napravi neko veštiji od mene. Strašno mi je krivo što sam za kuvanje, pevanje i crtanje na samom dnu lestvice talenata - kaže razočarano Tanja. - Srećom, imam drugaricu u komšiluku koja savršeno kuva. Bilo mi je smešno da se takmičim s njom. Dok je moj sin Luka bio mali, pristala je da nam sprema ručak četiri puta nedeljno i sada on često u šali kaže kako nas je Žiža othranila.
Njen spas su i zemunske kafane u kojima se zveckanje porculana meša sa ukusom argentinskih vina, indijskih začina, afričkog čilija i domaćeg crnog hleba. Tanja ta mesta ljubomorno čuva, jer kad bi o njima svima govorila, ona više ne bi bila njen štek u koji dolazi posle napornog radnog dana da uživa u čudotvornim gastronomskim majstorijama.
- Mi Zemunci smo posebna sorta. Muvamo se tu po kraju, i za razliku od većine Beograđana koji imaju svoj ćošak i tri ulice, ovde se svi poznajemo od detinjstva. Zakazujemo sastanke u kasne sate i ručamo u jedanaest uveče, kad većina ljudi već uveliko spava. To se da videti i po našim linijama, ali, život je jedan i prema tome se orijentišemo. Najkritičniji je period slava kad svi kao nešto brojimo kalorije, ali ne odustajemo sve dok se na sto ne iznese i poslednja poslastica.
Njeno omiljeno utočište je restoran ABC u Zemunu. Kad su joj vrhunski kuvari i vlasnik ponudili svoje kulinarske čarolije, Tanja je definitivno rekla zbogom šporetu. Čak i u dane posta, kad se hrana uglavnom svede na ribu iz konzerve ili onu kupljenu na pijaci, ovde su na meniju potaž od vrganja, ražnjići od hobotnice i
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
