Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 20

Ok!
Broj 26

Kuhinja Ane Kokić

Đuskanje na prazan stomak

Kraljica noćnog života, devojka zbog čijih se glasovnih mogućnosti tresu klubovi i splavovi, ne veruje da način ishrane utiče na raspoloženje, nezamenljiva joj je jedino mamima klopa, a odlučila je da se uda za onog ko zbog nje opaše kecelju i servira joj romantičnu večeru

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Ne vodim računa o kilogramima nego samo o glasnim žicama - kaže Ana Kokić, gospodarica splavova i noćnih klubova. Zbog posla spava danju i doručkuje popodne. Kad ustane, obavezno popije čašu jogurta jer su je operski pevači naučili da je to odlično za glas, a posle toga dobro dođe omlet sa šunkom. Gazirano ne pije nikad jer bi joj to narušilo pevačke sposobnosti, a pred nastup popije najmanje čašu martinija, toliko da joj se glasne žice opuste. Jedini porok su joj slatkiši.
- Jedna velika fioka u kuhinji služi mi kao skrovište za čokoladice i bombone. Ponekad me mama usred noći zatekne kako bauljam po kući i jedem slatko. Ne kritikuje me, samo klima glavom i smeje mi se. Prilično često mi se dešava da u gluvo doba kriziram. Posle koncerta je potreba za šećerom najjača. Pošto pred nastup želudac mora da bude prazan, kad se sve završi, bukvalno umirem od gladi. Obično se zasitim brzom hranom. Najviše volim da pevam u gradovima koji imaju Mc Donald's. To je vrlo loše za liniju, ali ne brinem o tome.
Kao klinka bila je od onih devojčica koje ne podnose bukvalno nijedno slano jelo. Celo detinjstvo je provela u očajničkoj borbi za ekskluzivno pravo da konzumira samo desert.
- Svaki dan sam se svađala oko ručka. Ponekad me je mama čak i tukla zato što nisam htela ništa da jedem. U tim situacijama sam bila prinuđena da popustim pa sam mrzovoljno žvakala hranu kao da je kamen. Najgora stvar na svetu za mene su bile pihtije. Užasavala sam se novogodišnjih praznika samo zbog njih. Sa sarmom i musakom sam još i uspevala da se izborim kad baš nisam imala kud. Jedino slano jelo koje sam volela je kačamak. Bilo je neverovatno teško nahraniti me. Koristila sam se raznim bezobrazlucima da zaobiđem glavno jelo. Jednom sam slagala mamu da ju je komšinica pozvala na kafu. Ona je krajnje naivno i poslušno otišla kod nje, a ja sam se za to vreme otarasila hrane iz tanjira. Vratila se kući ranije nego što sam očekivala jer je nekako uspela da otkrije prevaru. Zatekla me je kako stojim na merdevinama u ostavi i jedem šećer iz tegle. Nije bilo ništa drugo slatko, a ja sam umirala od gladi. Od svih maminih specijaliteta volela sam torte koje ne samo da su fantastičnog ukusa nego su i perfektno dekorisane. Moja omiljena se zove bomba: pravi se od voća, a ukrašena je šlagom u nekoliko boja i sa milion šećernih ruža i kuglica. Tu mi je uvek pravila za

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.