Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 20

Ok!
Broj 26

Moj dom: Milena Ničeva

Kadrovi vojvođanskog detinjstva

Čuvena kostimografkinja, scenografkinja i slikarka, koja je nedavno dobila nagradu na Jesenjoj izložbi, iz devojačkih sobica u kojima je mogla da radi samo pastele, preselila se u prostrano potkrovlje, gde su se savršeno uklopili elementi rustične estetike i pariske umetničke mansarde

Piše: Tanja Petrović
Photo: Marija Ćalić

Imam lep odnos s prostorom i osećaj kako ga opremiti. Svako ga kreira prema sopstvenom nahođenju i afinitetima. Svoje potkrovlje sam s velikom pažnjom napravila prema svojim mislima i načinu života, jer u njemu slikam, spremam izložbe, družim se sa prijateljima, živim - otkriva Milena Jeftić Ničeva Kostić, dobitnica nagrade na nedavno održanoj Jesenjoj izložbi.
Umetnica kaže da bi joj bilo draže da je priznanje
dobila ranije, ali, nikad nije kasno.
- Radujem se svakoj nagradi, lepo je kad čovek oseti da neko ceni to što on radi - tvrdi.
Iako nije dobila mnogo priznanja za likovno stvaralaštvo, tek dva - tri, sva su joj draga, baš kao i ona za kostimografiju i scenografiju, kojih je bilo znatno više, jer decenijama radi i za pozorište.
I njen tavan je svojevrsno pozorište, posebno kad slike treba odneti na izložbu. Pošto uglavnom radi velike formate, pravi je problem toliko platno izneti kroz hodnike različite visine i širine, a da se neko ne ošteti.
- Svaki put strepim da se ne sruši tavan. Obično ih sama iznesem do ulaznih vrata, jer znam kako koja greda stoji, na kom mestu koliko mogu da ih nagnem.
Milena se i ranije susretala s problemom skučenog prostora. U malim, iznajmljenim sobama slikala je, a noću slike nosila u podrum, da ne bi udisala isparenja uljanih boja, a često bi tek na izložbi videla kako neka dela zaista izgledaju.
Prvo je godinama radila samo pastele, ubeđena da jedino to može da opstane u devojačkim sobicama, ali ju je studijski boravak u Parizu definitivno ubedio da prostor u kome radi nema veze s veličinom slike.
- U Parizu sam, kao stipendista, provela godinu dana. Živela sam u studentskom naselju, u sobi tek nešto većoj od moje beogradske. Tu sam videla i osetila pravo slikarstvo, upoznala mnoge svetske umetnike. Nisam izbijala iz muzeja i galerija, a ostatak vremena provodila sam slikajući. Fascinirao me je Mone.
Po povratku je nastavila da slika.

Linije ravničarskih pejzaža
Estetika savršeno uklopljenih rustičnih linija u Mileninom potkrovlju, osim uspomena na pariske ateljee, otkriva i scenografiju njenog detinjstva. Rođena je i odrasla u vojvođanskoj ravnici, u selu Tomaševac kod Zrenjanina. U domaćinstvu, koje su činili baba i deda, stric i strina i njeni roditelji, dugo je bila jedino dete, pa su joj odrasli godinama, sve dok joj se nije rodio brat, posvećivali punu pažnju.
- Tada sam uglavnom crtala, do besvesti, različite motive. Talenat je prvi uočio moj profesor

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.