Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 20

Ok!
Broj 25

Moj orman: Sonja Vukićević

Lutka u pozorišnom izlogu

Slavna balerina i koreografkinja do kraja života će nositi pletenice, martinke, crveni karmin i živopisne haljine, u njenim plakarima nema šanel kostima, najlon čarapa, naočara za sunce i kišobrana, a u starinskim kožnim koferima čuva svoju ličnu istoriju koja je počela kad ju je, po dolasku iz porodilišta, mama obukla u ružičastu haljinu

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Jelena Mandić

Garderober Sonje Vukićević je dobro opremljen muzej sa eksponatima koji ilustruju njenu ličnu istoriju. Stvari koje ne mogu da stanu na vešalice i police ili u fioke, drži u putnim torbama. Njena kolekcija kofera izgleda kao da pripada ruskoj grofici iz devetnaestog veka. U njima je sakriveno blago u obliku narodnih nošnji, raritetnog srebrnog nakita, kaftana i toaleta starih sto godina, ali i dečije odeće koju joj je šila majka.
Oblačila se ekscentrično otkako je kao beba izašla iz porodilišta. Još uvek čuva svoju prvu minijaturnu haljinu od ružičaste svile sa plavim leptirom, koja joj je predskazala budućnost. Verovatno će do kraja života nositi nemoguće kombinacije boja, martinke, crveni karmin i pletenice. Ona nije samo balerina i koreograf već i likovni umetnik. Da je slikar, radovi bi joj bili živopisni kao oni Fride Kalo. Odeća je za nju ekstenzija tela, gotovo deo koreografije, pa zato sama kreira kostime za svoje predstave. Iz svih krajeva sveta donosi predmete za ličnu zbirku fetiša.
- Kolekcija putnih torbi je nastala tako što sam sa svake turneje donosila po nekoliko. Jedan crni okrugli kofer me podseća na onaj carice Ane Pavlovne koji je nosila kad je bežala posle Oktobarske revolucije. Nabavila sam ga u specijalnoj radnji u Parizu gde izrađuju metalne pločice na kojima ugraviraju ime, prezime i profesiju. Tako na mom piše: Sonja Vukićević, dancer. Iz Madrida sam donela svoju omiljenu kožnu tašnu. Kupila sam je kad sam tamo gostovala s baletom Labudovo jezero pre dvadeset godina. Imam previše torbi, odavno ugrožavaju moj životni prostor. Da ih je manje, imala bih više nameštaja. Obožavam da kupujem stvari za kuću, ali potreban mi je dvorac da bih smestila sve što želim. Mnogo mi se dopadaju kineske komode s bezbroj malih fioka. Imam samo jednu minijaturnu, jedinu koju sam uspela da donesem kao ručni prtljag.
U njenoj familiji je ustanovljena tradicija nasleđivanja garderobe i nakita. Ništa se ne baca.

Kolekcionarka boja
- Imam i mnogo stvari koje sam dobila na poklon. Kad god prave veliko spremanje, prijatelji me se sete i među komadima koje su odlučili da bace pronađu poneki koji ih podseća na mene. Imam kaftane i haljine stare sto godina koje sam dobijala od prijateljica. Stari srebrni nakit više niko ne nosi, on stoji okačen na jednoj staklenoj krojačkoj lutki kao ukras u stanu. Kolekcija

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.