Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 20

Ok!
Broj 25

Pedeset godina srpske mode

Glamur za sva vremena

Ovogodišnji Fashion Week, najznačajnija modna manifestacija u zemlji, baviće se istorijom krpica i krojenja u kojoj su glavne uloge imali Aleksandar Joksimović, Mirjana Marić, Roksanda Ilinčić, Dragana Ognjenović i lepotice zbog kojih je u svetskim metropolama mnogima zastajao dah

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Nebojša Babić

Pre deset godina se definitivno povukao iz posla i kavaljerski, kako samo on ume, modnu scenu prepustio mlađima. Mada je u svet tekstila, kože i trikotaže ušao potpuno slučajno, njegovo ime je četiri decenije bilo sinonim za srpsku visoku modu. Neponovljivi Aleksandar Joksimović je iz više razloga u srpskom šou-biznisu bio čovek broj jedan. On je prvi kreator u svetu koji je kolekcijama počeo da daje imena, prvi Srbin koji je bacio na kolena uobraženi Pariz, i jedan od retkih dizajnera koji je odbio ponudu da radi za slavnog Kristijana Diora. Danas živi u centru Beograda, prija mu ilegala u koju se dobrovoljno povukao, a nagrade koje je dobio, skice, novinsku dokumentaciju i fotografije poklonio je Muzeju primenjene umetnosti. Pisati o srpskoj modi a ne spomenuti Aleksandra Joksimovića isto je kao kad bi Francuzi zaboravili Koko Šanel.
Sve dok on nije uzeo makaze u ruke, glavni kreatori na našim sajmovima bili su krojači i modelari koji su kopirali odeću iz svetskih modnih časopisa. U Beogradu je tada za muška odela bio neprikosnoven Pera Krnetić iz Kluza, a jednu od prvih Zlatnih košuta dobila je Smilja Tašić. Hiljade ljudi je dolazilo u sajamske hale da gleda revije najčuvenijih svetskih firmi kao što su Kristijan Dior, Pjer Karden, Pako Raban. Manekenskom pistom tada su šetale Dušanka Kalanj, Božidarka Frajt, Jelena Žigon, Tamara Bakić, Majda Sepe.
Joksimović se posle Više škole za primenjenu umetnost zaposlio u Zavodu za unapređenje domaćinstva grada Beograda. Posle samo dve nedelje radnog staža na jugoslovenskom simpozijumu u Zagrebu usvojeno je svih deset njegovih modela uniformi. Ne znajući da je zakonom propisano nošenje crnih đačkih kecelja, on je predložio modele u plavoj boji, što je izazvalo pravu revoluciju. Tih godina u Beogradu je održana osnivačka konferencija nesvrstanih i Joksimović je dobio zadatak da od indijskih tkanina kreira evropske haljine. Uspeh koji je postigao otvorio mu je vrata Centrotekstila, jednog od najvećih izvoznih preduzeća.
U međuvremenu su Beograđanke sve više otkrivale kolena i na igrankama u mesnim zajednicama plesale rokenrol, pa su i najokorelije partizanke počele da shvataju kako im elegantne haljine mnogo bolje pristaju od zelene čoje. Ali, za svoju prvu kolekciju Simonida Joksimović je inspiraciju potražio u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Kolekcija je predstavljena uz neviđenu pompu u Galeriji fresaka. Reljefni vez ispupčen i

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.